Мароканска криза
Из пројекта Википедија
Мароканска криза (1905-1906, 1911), два европска инцидента која се тичу покушаја Немачке да блокира француски утицај над Мароком и ограничи моћ француске државе. Боравечи у посети Тангеру 1905, немачки цар Вилхелм II издао је саопштење којим је недвосмислено подржао марокански покрет за независност, што је изазвало панику међународних размера. Криза је окончана на конференцији у Алгесирасу (1906), којом је признато право Француске на специјалне политичке интересе на територији Марока. Друга мароканска криза избила је 1911. године, када је један немачки брод, под пуном ратном опремом, приспео у Агадир, тобоже да заштити немачке економске интересе по избијању устанка у Мароку. Французи су оштро реаговали и почели да се припремају за рат, као и Велика Британија, али је ипак постигнут споразум који је Француској дао право протектората над Мароком. Заузврат је Немцима припао део Француског Конга.
