Иван Стамболић
Из пројекта Википедија
Иван Стамболић је рођен у селу Брезова код Ивањице 5. новембра 1936. године. Пошто су двојица од тројице старије браће отишла на факултет Иван је у Раковици завршио индустријску школу а касније уз рад дипломирао је на Правном факултету у Београду. Као КВ радник радио је у Фабрици резног алата и Фабрици "Цер" у Чачку. и Индустрији мотора Раковица.
Каријера:
1965.година – постао је директор предузећа "Техногас", а његов заменик је тада био Слободан Милошевић кога је Стамболић упознао за време студија, и који ће му све време каријере наследник на упражњеним фотељама.
1975.година - Налази се на дужности председника Привредне коморе Београда
1976.година – Из Привредне коморе одлази за секретара Извршног комитета Председништва СК Србије
1978.година – Изабран је за председника владе (Извршног већа Скупштине) Србије
1982.године – После пуног мандата на челу владе Иван постаје председник Градског комитета СК Београда
1984.година – Са градског прелази на републички ниво и постаје председник ЦК СК Србије тј. први човек српске партије а за свог наследника на челу Градског комитета именује Милошевића.
1986.година – Изабран је за председника Председништва СР Србије, а Милошевићу даје одлучујућу подршку за избор на место председника Председништва ЦК Србије. Доласком на чело партије Милошевић ојачава партијски апарат и започиње сукоб са Драгишом Павловићем Буцом, председником београдског комитета и Иваном Стамболић и то пред телевизијским камерама 23. и 24. септембра 1987. године на Осмој седници која драстично мења ток српске политике и актере српске политичке сцене. На својој дужности Иван остаје до 14. децембра када подноси оставку на место председника.
1987.година - Непосредно после одласка са чела Србије доживљава тешку породичну трагедију. У саобраћајној несрећи код будве погинула је његова двадесетчетворогодишња ћерка под сумњивим околностима. У новембру је на предлог председника Савезне владе Анте Марковића изабран за директора југословенске банке за међународно економску сарадњу – ЈУБМЕС, коју је основало 180 предузећа а чији је циљ да олакша излазак домаћих предузећа на страна тржишта.
1997.година – Одлуком Савезне владе која је тада преузела банку бива смењен са овог положаја по налогу Слободана Милошевића који га поново види као конкуренцију.
2000. година – 25. августа непосредно пред савезне изборе за које се помињало да би могао да иступи као кандидат за председника СРЈ бива отет за време рекреације у Кошутњаку, Београд,и од тада му се губи сваки траг.
2003.година – 28. марта су пронађени посмртни остаци Ивана Стамболића на Фрушкој гори. Убијен је истог дана када је отет од стране припадника Јединице за специјалне операције МУП Србије. Сахрана је обављена неколико дана касније у априлу на Топчидерском гробљу уз све државне почасти на инсистирање Владе Србије.
Написао је три књиге: "Директор у самоуправљању", "Расправе о Србији" и "Пут у беспуће". За собом је оставио супругу Катарину, сина Вељка, ћерку Тијану и унука Уроша.
