Гудачки инструменти
Из пројекта Википедија
Гудачки инструменти су добили име због начина добијања тона: превлачење гудала преко жице изазива треперење жице и ствара тон. Гудачки инструменти имају четири жица различите дебљине. Најдубље тонове производе презне (недодирнуте) жице, док виши тонови настају њиховим скраћивањем, што се постиже притиском прстију леве руке по жицама. Сви инструменти ове групе су сличне грађе и облика, али различите величине, опсега тонова и боје звука. У ове инструменте спадају: виолина, виолончело, виола и контрабас.
Данашњи гудачки инструменти развили су се из разних врста виола које су у пракси музицирања биле употребљиване од XV. до XVIII века. Развој и техничко усавршавање ових инструмената везују се за италијански градић Кремону, у којем су се налазиле недалеко чувене радионице познатих градитеља инструмената из породица Амати, Гварнери и Страдивари.
Садржај |
[уреди] Виолина
За више информација погледајте Виолина. |
Виолина има најмању резонантску кутију и најкраће жице, те зато производи и највише тонове од свих гудачких инструмената. То је инструмент нежног тона и великих извођачких и изражајних могућности. Носилац је музичких тема различитог карактера. Због тога је подједнако заступљена у солистичкој,оркестарској и камерној музици. Водећи је инструмент уметничке музике, али се користи и у савременој забавној и џез музици.
[уреди] Виолончело
За више информација погледајте Виолончело. |
Виолончело је много већи инструмент од виолине па се при свирању држи међу коленима, ослоњен ножицом на под. Због изразитих особина-великог тонског обима, пријатне боје и знатних техничких могућности-поред виолине, најзначајни је инструмент оркестарког, камерног и солистичког музицирања.
[уреди] Виола
За више информација погледајте Виола. |
Виола има нешто већу резонантску кутију и дуже од виолине па зато производи дибље (за квинту ниже) и тамније тонове. У групи гудачких инструмената заузима важно место као инструмент који се користи у мањим и већим извођачким сатавима. Због њеног карактеристичног звука-меког и тужног-композитори је користе за посебне ефекте и као соло инструмент.
[уреди] Контрабас
За више информација погледајте Контрабас. |
Контрабас је најмлађи инструмент у породици гудачких инструмената(настао тек у XVIII веку). Има највећу резонантску кутију,најдуже и најдебље жице међу гудачима,те производи и најдубље,веома снажне тонове.Неки од ових инструмената имају и пет жица, те им се тако проширују тонски обим и дубина. Контрабас је обавезан и значајан оркестарски инструмент. Он нема извођачке и изражајне могућности осталих гудача, па се ретко примењује солистички. Значајну солистичку улогу има у џез музици због пуног звука и ритмичког карактера у пицикато-свирању.