Андрићева награда
Из пројекта Википедија
На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда на причу или збирку прича написану на српском језику.
Додељује се од 1975. године.
Приликом доделе награде за 2005 годину и после дискусија о томе да "награђено дело мора својим насловом и садржајем да буде у складу са достојанством Андрићевог дела", модификовани су критеријуми у складу са временом у коме живимо. Тим пре, после дискусије коју је изазвала награда за 2004. годину!.
- Драгослав Михаиловић, „Петријин венац“ (1975);
- Антоније Исаковић, „Трен“, (1976);
- Милисав Савић, „Ујак наше вароши“, (1977);
- Александар Тишма, „Школа безбожништва“, (1978);
- Мирко Ковач, „Слике из породичног албума Мештревића“, (прича), (1979);
- Ћамил Сијарић, „Француски памук“, (1980);
- Светлана Велмар Јанковић, „Дорћол“, (1981);
- Давид Албахари, „Опис смрти“, (1982);
- Данило Киш, „Енциклопедија мртвих“, (1983);
- Видосав Стевановић, „Царски рез“, (1984);
- Радослав Братић, „Слике без оца“, (1985);
- Младен Марков, „Старци на селу“, (1986);
- Филип Давид, „Принц ватре“, (1987);
- Јован Радуловић, „Даље од олтара“, (1988);
- Радослав Петковић, „Извештај о куги“, (1989);
- Саша Хаџи Танчић, „Звездано повезани“, (1990);
- Милица Мићић Димовска, „Одмрзавање“, (1991);
- Воја Чолановић, „Природан одговор“, (приче), (1992);
- Живојин Павловић, „Таван“, прича, (1993);
- Вида Огњеновић, „Отровно млеко маслачка“, (1994);
- Павле Угринов, „Николета“, прича, (1995);
- Радован Бели Марковић , „Сетембрини у Колубари“, (1996);
- Данило Николић, „Улазак у свет“, (1997);
- Мирослав Јосић Вишњић, „Нови годови“, (1998);
- Александар Гаталица, „Век“, (1999);
- Владан Матијевић, „Прилично мртви“, (2000);
- Милорад Павић, Приче са савске падине, циклус приповедака објављених и књизи „Страсне љубавне приче“, (2001);
- Мирослав Тохољ, „Мала Азија и приче о болу“, (2002);
- Михајло Пантић, „Ако је то љубав“, (2003);
- Јовица Аћин, „Дневник о вагини“, (2004);
- Љубица Арсић, "Мацо да л'ме волиш" (2005);
