Аетије
Из пројекта Википедија
Аетије.
Садржај |
[уреди] Живот
Карактеристичан лик неуког мудраца, себичан, иритирајућа личност, без моралних препрека, јеретик V века, назван Безбожни и Аномиос (безакони), рођен у Кили у Сирији. Као младић је изгубио оца и научио ковачки и златарски занат, али изгледа да није био поштен, јер када му је супруга неког војног лица донела златан накит на поправку он јој је вратио позлаћену бакарну имитацију накита. Зато је истеран из свог родног места, и по Филосторгију, присталици Аетија који је писао о њему, почео је да студира филозофију уз помоћ извесног учитеља Павлинија и можда и других учитеља. Касније је постао пратилац извесног Сополида, јерменског лекара, а по Григорију из Нисе и медицину је површински научио, јер му је и учитељ био неук, а и он сам није уложио неки напор. Након тих авантура приступио је покрету Аријанаца, чије је проповедање покушао да формулише Аристотеловом дијалектиком.
[уреди] Јеретик
По Епифанију и Грегорију из Нисе превазишао је Арија у јеретичким мишљењима, па је, у покушају да имитира Аристотела и да испадне велики филозоф, користио геометријске и друге природне методе да би доказао своја теолошка излагања. Карактеристично је да у тим излагањима аријевских проповедања нису успевали ни сами Аријанци да схвате о чему он то прича, што је касније проузроковало да га избаце из својих редова. У Антиохији 370. је рукоположен за ђакона од неодлучног епископа Леонтија који је мислио да га искористи као учитеља. Убрзо ипак, због јеретичких предавања изгубио је своје радно место и нашао уточиште код аријанског епископа Кападокије Георгија. Тамо је упознао Евномија из Кападокије кога је узео као ученика и секретара. По Филисторгију обојица су били оптужени и осуђени на ломљење удова, али епископ Леонтије је посредовао код локалног владара Гала у Антиохији, и спасио их. Заинтересовани Гал тражио је да упозна Аетија који га је зачарао и постао му учитељ. 358. се налази у Антиохији код пријатеља епископа Евдоксиоса, али Аријанци су га прогнали, да би се он убрзо 359. вратио у Селеукију. 360. Сабор у Константинопољу деградирао га је и прогнао га је прво у Киликију, а потом у Писидију.
[уреди] Даље активности
Цар Јулијан Отпадник, жељан да збуни и да донесе неред међу хришћанима, позвао је Аетија у Константинопољ, назвао га је својим пријатељем, поклонио му имовину у Митилини и издејствовао да се прогласи епископом непознате епископије аријанске Цркве. Сабор у Ликији је одлучио да је његова Хиротонија незаконита пошто је он деградиран ђакон. Аетије је после неслагања са бившим пријатељима епископима Евзоијиосом и Евдоксиосом отпутовао на своје имање у Милини, где је изгледа правио нереде јер су га осудили на смрт. Пред извршиоцем казне га је спасио непознати моћни пријатељ. Касније се налазио у Константинопољу, где је и преминуо негде између 366. и 370., и свечано сахрањен од Евдоксија. По Сократу Схоластику, Аетије је био необразован и не упућен у теолошке проблеме, па се зато није обазирао и ценио Свете Оце. Имао је веома слободне принципе и морал, живео је као паразит на рачун разних пријатеља, није га интересовао друштвени поредак, није био частан, користио је сваки могући начин да би се истакао и постигао добит. Нарочито је био склон полним односима за које се изражавао веома вулгарним изразима и исмејавао оне који су проповедали невиност.
