Amper

From Wikipedia

U fizici, amper (simbol: A) je SI osnovna jedinica koja se koristi za merenje električne struje. Sadašnja definicija, usvojena od strane devete Generalne Konferencije Težina i Mera 1948. godine, glasi: "jedan amper je stalna električna struja koja bi, kada bi se održavala u dva prava paralelna provodnika, neograničene dužine i zanemarljivo malog kružnog preseka, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od jednog metra, prouzrokovala među tim provodnicima silu jednaku 2 × 10⁻⁷ njutna po metru dužine". Definicija za amper je istovetna fiksiranju vrednosti permeabilnosti u vakuumu na μ₀ = 4π × 10⁻⁷ H/m. Pre 1948, takozvani "internacionalni amper" je bio korišćen, definisan u vezi sa elektrolitičkom stopom raspadanja srebra. Jednak je 0.99985 A.

Amper je dobio ime po Andre-Mari Amperu, jednim od glavnih koji su otkrili elektromagnetizam.

Amper se najtačnije postiže koristeći amperovu ravnotežu, ali se u praksi dobija preko Omovog zakona od jedinica za napon i otpor, volta i oma

Jedinica količine naelektrisanja, kulon, se definiše u vezi sa amperom: jedan kulon je količina naelektrisanja preneta strujom jednog ampera u okviru jedne sekunde.

Pošto je struja stopa kojim se naelektrisanje kreće po površini, a amper meri struju, jedan amper je jednak toku jednog kulona u sekundi:

Pošto je kulon približno jednak 6.24 × 10¹⁸ osnovnog naelektrisanja, jedan amper je jednak 6.24 × 10¹⁸ osnovnog naelektrisanja koje se kreće po površini u jednoj sekundi.

Koristeći SI definiciju za konvencijalne vrednosti Džozefsonove i fon Klicingove konstante, amper može da se definiše kao tačno 6.241 509 629 152 65 × 10¹⁸ osnovnog naelektrisanja u sekundi.

[edit] SI jedinice za elektricitet

Template:SI jedinice za elektromagnetizam

[edit] Vidi takođe

• SI
• Omov zakon