28. мај
Из пројекта Википедија
28. мај (28.5.) је 148. дан године по грегоријанском календару (149. у преступној години). До краја године има још 217 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Апр. - Мај - Јун | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1522. - Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
- 1812. - Русија и Турска потписале су мировни уговор у Букурешту којим је Русија добила Бесарабију, а Турској препустила Влашку и Молдавију. Мир је омогућио руском цару да војне снаге усмери на Наполеона Бонапарту.
- 1834. - У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
- 1934. - Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
- 1937. - Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. Потписник је Минхенског споразума 1939. који је омогућио Немцима да окупирају Чехословачку.
- 1940. - Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
- 1961. - Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
- 1971. - СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
- 1976. -
- СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
- Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
- 1982. - Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
- 1986. - Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
- 1987. - Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
- 1995. -
- У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
- Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
- На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
- 1997. - Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
- 1998. - Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
- 1999. - Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
- 2001. - У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
- 2002. - Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
- 2004. - Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
[уреди] Рођења
- 1660. - Џорџ I, први британски краљ из Хановерске династије.
- 1738. - Жозеф Ињас Гијотин, француски лекар, анатом, изумитељ гиљотине.
- 1759. - Вилијам Пит Млађи, енглески државник, премијер.
- 1879. - Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (†1958.)
- 1884. - Едуард Бенеш, чешки државник.
[уреди] Смрти
- 1843. - Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
- 1937. - Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.
- 1944. - Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.
- 1972. - војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: