20. јун
Из пројекта Википедија
20. јун (20.6.) је 171. дан године по грегоријанском календару (172. у преступној години). До краја године има још 194 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мај - Јун - Јул | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1459. - Турци улазе у небрањено Смедерево и српска деспотовина престаје да постоји.
- 1756. - У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“.
- 1789. - Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.
- 1819. - У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.
- 1891. - Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.
- 1944. - Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
- 1960. - Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.
- 1963. - СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“.
- 1973. - У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.
- 1991. - Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.
- 1992. -
- Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечијар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
- Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.
- 2000. -
- Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.
- Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
- 2001. -
- Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.
- Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.
- Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.
- 2002. - У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хеилонђијанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.
- 2003. - Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.
[уреди] Рођења
- 1819. - Жак Офенбах, француски композитор и челиста († 1880.)
- 1861. - Фредерик Гауленд Хопкинс, енглески биохемичар, нобеловац.
[уреди] Смрти
- 840. - Луј I Побожни, франачки краљ и Свети Римски Цар. (*778.)
- 1597. - Вилем Баренц, холандски истраживач.
- 1836. - Емануел Жозеф Сиејес, француски револуционар и свештеник.
- 1837. - Вилијам IV, британски краљ.
- 1902. - Марко Ристић, српски писац и дипломата.
- 1905. - Лилијан Хелман, америчка књижевница.
- 1909. - Ерол Флин, амерички филмски глумац аустралијског порекла.
- 1923. - Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачког покрета.
- 1933. - Клара Цеткин, немачка револуционарка.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: