Јован Монастерлија
Из пројекта Википедија
Јован Монастерлија (16??-1706), подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник. Истакао се у борбама против Турске, у Великом бечком рату (1683-1699). После Велике сеобе Срба 1690. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара Леополда за подвојводу 1691. Као заповедник српске милиције, истакао се у бици код Сланкамена 16. августа 1691. Године 1697. Монастерлија добија заповедништво над Петроварадинском тврђавом и задатак да изгради понтонски мост преко Дунава. После Карловачког мира 1699. повлачи се и од цара добија имања. У службу поново ступа 1703. када је кнез Ердеља, Ференц Ракоци, подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на Велики Варадин, умире од задобијене ране приликом лова.
 |
Овај незавршени чланак Јован Монастерлија, везан је за ратнике. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
