Штурмабтајлунг
Из пројекта Википедија
Штурмабтајлунг (немачки: Sturmabteilung, SA), преведено као "Олујна дивизија", чешће као олујни војници, функционисала је као паравојна организација НСДАП-а - Немачке нацистичке партије. Имала је кључну улогу у успону на власт Адолфа Хитлера 1930их година. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су СС-овци били познати као црнокошуљаши.
СА је била прва нацистичка паравојна група која је развила псеудо-војне титуле за своје чланове. Чинови СА ће касније бити преузети и од стране многих других група Нацистичке партије, најистакнутије СС.
[уреди] Историја
Термин "Олујна дивизија" оригинално је дошао од специјализованих јуришних војника које је Немачка 1918. у Првом светском рату који су користили Хутјерове тактике. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у Бици за Камбрај, шира употреба ове тактике и матру 1918. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара.
У Минхену, 1920. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен (Ordnertruppen); дред мишићавих Нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке Партије од Комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који су требали да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг (Sportabteilung), скривајуће име с значењем "Спортски одред", и постаје познато по иницијалима СА. Касне 1921. име се мења у последњу верзију: Sturmabteilung. Под водством њиховог популарног лидера Ернста Рема, СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. 1922., НСДАП ствара омладинску секцију, Југенбунд (Jugendbund), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, Хитлерова Омладина, остаје под заповедништвом СА до 1932. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1020-е, најчешће у мањим уличним сукобима.
Кад је Хитлер преузео власт 1933, СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију (Reichswehr) која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА "смеђим шљамом". То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини.
С циљем да уђе у савез са нерадикалним снагама у немачкој војсци и да учврсти своју позицију унутар Нацистичке партије, Хитлер наређује смакнуће водства СА, које се догодило у ноћи између 30. јуна и 1. јула 1934. Овај догађај је познат као Ноћ дугих ножева. Виктор Луце постаје нови заповедник СА, и организација убрзо постаје маргинализована у нацистичкој владајућој структури.
[уреди] Вође СА
Вођа СА био је познат као Врховни вођа СА (Oberster SA-Führer). Следећи људи држали су тај положај током постојања СА:
- Емил Морис (1920. – 1921.)
- Ханс Улрих Клинч (1921. – 1923.)
- Херман Геринг (1923.)
- ниједан (1923. – 1925.)
- Франц Пфефер фон Саломон (1926. – 1930.)
- Адолф Хитлер (1930. – 1945.)
1930, ради централизовања СА, Хитлер лично преузима вођство над целом организацијом. Свакодневне послове тада води Шеф штаба СА (Stabschef SA), делујући у Хитлерово име.
Тај положај држали су:
