Фрушкогорски манастири

Из пројекта Википедија

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина активна. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом просторy је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Од запада ка истоку налазе се манастири: Привина Глава, Дивша, Кувеждин, Петковица, Шишатовац, Бешеново, Мала Ремета, Беочин, Раковац, Јазак, Врдник, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Манастир Крушедол.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.