Т-28

Из пројекта Википедија

Т-28

Главне карактеристике
Дужина	7.44 m
Ширина	2.87 m
Висина	2.82 m
Тежина	28 Т
Брзина	37 km/h на путу km/h изван пута
Досег	220 km
Главно наоружање	топ 76.2 mm
Споредно наоружање	4-5 × ДТ митраљез 7.62mm
Максималан оклоп	50-80 mm
Мотор	М-17 12 цилиндара 500 коња
Посада	6

Т-28 је био средњи више-куполни тенк совјетске производње. Прототип је произведен 1931. год. а серијска производња је започела 1932. год. Т-28 је био тенк намењен за подршку пешадији приликом пробоја утврђених положаја. Било је планирано да се током борбених дејстава употребљава заједно са већим и тежим Т-35 са којим је имао доста заједничких компоненти.

[уреди] Производња

Т-28 је имао једну велику куполу у којој је било смештен топ калибра 76.2 mm и две мање куполе са митраљезима калибра 7.62 mm. Током 8 година колико је трајала производња од 1933. до 1940. год. произведено је укупно 503 примерка.

[уреди] Варијанте

Т-28
Т-28А – са дебљим оклопом
Т-28Б – са топом дуже цеви
Т-28Ц – са ојачаним оклопом
ОТ-28 – верзија са бацачем пламена

[уреди] Борбена историја

Т-28 је коришћен током руске инвазије на Пољску, Зимског рата и у кратком сукобу са Јапаном 1939. год. На почетку Зимског рата Т-28 је коришћен за директне нападе на финске утврђене положаје. Током ових операција установљено је да је оклопна заштита тенка недовољна због чега је покренут програм за његово побољшање. Предња оклопна плоча је са 50 mm ојачана на 80 mm, док је бочни оклоп појачан на 40 mm. Ова побољшана варијанта тенка Т-28 учествовала је у пробоју утврђених финских положаја на Манерхајмовој линији. Убрзо затим производња је обустављена јер је предност дата новом руском тенку Т-34. Највећи број тенкова Т-28 је изгубљен у борбама током прва два месеца од почетка немачког напада на СССР.

Финци су Т-28 звали "Postivaunu" („поштански вагон“ или поштанска кочија), надимак који су наводно почели да користе када је у једном уништеном совјетском тенку откривено да је посада користила поштанске џакове како би повећала заштиту тенка. Још једно објашњење је да је високи профил тенка Финце подсећао на поштанску кочију која је коришћена на „дивљем западу“ САД. Финци су заробили 10 тенкова Т-28 током Зимског и Продуженог рата и користили су их све до 1944. год.

Данас постоји пет очуваних примерака овог тенка. Четири се налазе у Финској, а један у Москви.

[уреди] Оцена

Иако је Т-28 оправдано сматран застарелим до 1941. год., важно је имати у виду да је Црвена армија прве тенкове тог типа увела у наоружањеу још 1933. год. у време када је најбројнији тенк у саставу француске армије био Рено ФТ-17 и када Вермахт уопште није имао тенкове. Ни једна армија неколико наредних година неће имати у серијској производњи тенк који би се могао упоредити са Т-28.

Т-28 је за своје време имао неколико напредних решења, укључујући радио уређај (у свим тенковима) и постоље за против-авионски митраљез. Непосредно пред почетак Другог светског рата, многе варијанте овог тенка добиле су јачи оклоп чиме су биле равноправне са немачким тенком Панцер IV.

Поред одређених предности Т-28 је имао и значајне недостатке. Његово вешање је било изузетно лоше, али многи од система вешања који су примењивани на тенковима током Другог светског рата још увек нису били развијени. Мотор и трансмисија су такође били проблематични. Највећи недостатак овог тенка је свакако била чињеница да није био погодан за модернизацију. Иако су се Т-28 и ранији модели Панцера IV могли поредити по питању оклопне заштите и ватрене моћи, Панцер IV је био далеко повољнији за модернизацију што му је омогућило да остане у употреби до краја Другог светског рата, док је Т-28 био застарео већ на самом почетку сукоба.

Нажалост, у време када је Т-28 по први пут учествовао у борбама током 1939. год. време га је већ било прегазило. Током тридесетих година 20. века развијени су први поуздани системи вешања који су омогућили брзо кретање тенкова по терену, развијени су први наменски анти-тенковски топови и постепено је повећана ватрена моћ тенкова. Искуства из Шпанског грађанског рата показала су да пешадијске јединице наоружане малим, вучним против-тенковским топовима могу да униште било који савремени тенк због чега су слабије оклопљени тенкови, почетком тридесетих година постали изразито рањиви.

[уреди] Варијанте

Т-28 Модел 1934 – главни производни модел са истим куполама као на тешком тенку Т-35 и топом Модел 27/32 76.2 mm.
Т-28 Модел 1938 – верзија са побољшаним топом Л-10 76.2 mm, побољшаном стабилизацијом главног наоружања и побошљаним мотором Модел М-17Л.
Т-28Е – модел са додатним оклопом настао 1940. год. на основу лоших искустава из Финске. Укупна дебљина предњег оклопа повећана је на 80 mm, тежина на 32 t, а максимална брзина је смањена на 23 km/h.
Т-28 Модел 1940 – последња произведена серија од 12 тенкова која је имала исту конусну куполу као последња верзија тенка Т-35.

[уреди] Експерименталне верзије

Неколико самоходних топова, ИТ-28 мостоносац и инжињеријско возило са ваљком за разминирање, тестирани су на шасији тенка Т-28 али ни једно није ушло у серијску производњу. Т-29 је био прототип средњег тенка са оклопном надградњом тенка Т-28 базираној на шасији БТ тенка – каснија варијанта овог тенка разматрана је за учествовање на конкурсу који је довео до настанка Т-34 али је до тада већ била застарела (не треба је мешати са пројектом Гроте тенка који је такође имао ознаку Т-29).