Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Тврђава Каркасон - Википедија

Тврђава Каркасон

Из пројекта Википедија


Координате: 43° 13' С 2° 22' И

Каркасон (фр. Carcassonne) је средњевековна градска утврда на југу данашње Француске, 90 km југоисточно од Тулуза и спада у један од најбољих примера концентричних тврђава. Налази се у департману Оде (Aude) у некадашњој области Лангедок (Languedoc) и део је истоименог града. Утврда је са утврђеним насељем смештена на брду изнад долине у којој се још у средњем веку развијао истоимени град. На том месту се укрштају стари каравански путеви коришћенуи још у доба Римљана. Тврђава се од 1997. године налази на листи УНЕСКО-ве светске баштине.

Садржај

[уреди] Историја Каркасона

Прво насеље на подручију Каркасона датирано је око 3 500 године п.н.е.,али насеље на брду Карсак постаје значајна тржница у V веку п.н.е.. Римљани утврђују брдо Карсак око 100. године пре Христа,а насеље се назива Јулија Карсако (Julia Carsaco), а касније краће Каркасум(Carcasum), остаци те римске утврде и дан данас чине главни део северних бедема утврде.

Вероватни изглед једне од кула
увећај
Вероватни изглед једне од кула

Визиготски краљ Теодорик II држао је тврђаву у свом поседу од 453.године, а Римљани су му је као и целу ту област званично уступили 462.године. Теодорик је појачао и проширио тврђаву, а приписује му се и изградња базилике на чијим је темељима касније подигнута катедрала светог Назаира.

Франачки краљ Кловис покушао је 508. године да заузме утврду, али је његов напад одбијен, а Каркасон остаје у визиготским рукама све до 725. године када га заузимају Сарацени. Пипин Мали је водио са Арабљанима борбе око Каркасона током 759. и 760. године.

Виконт Албија и Нима, Рејмонд Бернар Тренкавел долази женидбом 1067.године у посед Каркасона који ће остати у рукама његове породице до 1209.године. Током тог времена изграђен је Шато Комтал и базилика светог Назаира. Папа Урбан II је 1096. године благословио темеље нове катедрале, која је требало да заустави продор Патаренске јереси у ове крајеве. Међутим и поред тога народ је на челу са Тренкавелима био главно упориште Патарена, због чега га је Симон де Монфорт опсео током Албижанског похода. Град се предао августа 1209. године, а Монфорт је наредио да се Тренкавели побију, након чега је он постао нови виконт. Током његове владавине бедеми су додатно ојачани, тако да се покушај једног од Тренкавела да освоји тврђаву 1240. године завршио неуспехом.

Каркасон од тада постаје главна француска погранична утврда према краљевини Арагон. Град долази у посед француске круне и 1247. године Луј IX оснива нови део града са друге стране реке, а његов наследник Филип III је додао спољашњи прстен бедема, тако да Едвард Црни Принц није успео да га заузме 1355. године током стогодишњег рата.

Пиринејским споразумом из 1659. године краљевина Француска долази у посед Росилиона, чиме је Каркасон изгубио на стратешком значају, пошто се граница померила на југ. Тврђава од тада почиње полако да пропада, а град постаје средиште вунарске индустрије.

[уреди] Обнова Утврде

Тлоцрт Каркасона
увећај
Тлоцрт Каркасона

Катастрофално стање утврђења приморало је француску владу да 1849. године донесе одлуку о његовом рушењу. Овој одлуци успротивили су се градоначелник Жан Пјер Крос Мејревил и писац Проспер Мерим који су повели кампању за очување и реновирање тврђаве. Еуген Виол ле Дук је исте године добио задатак да свој рад са обнове базилике светог Назаира прошири на целу утврду.

Главна градска капија Каркасона
увећај
Главна градска капија Каркасона

Радови су отпочели 1853.године на западним и југозападним бедемима, кулама и капији Нарбонези, главном улазу у град. Бедеми су ојачани, а обновљена је и кровна конструкција. После Еугенове смрти 1879. године према његовим нацртима обнову Каркасона довршио је његов ученик Пол Боснилвалд.

Рад Еугена Виол ле Дука се сматра једним од најбољих рестаураторских радова на пољу фортификационе архитектуре. Међутим велика замерка његовом раду на обнови Каркасона представља чињеница да су кровне конструкције обновљене у стилу северне Француске. Њихова карактеристика су високи шпицасти куполики кровови који су спречавали задржавање снега прекривени плавим плочама, насупрот ниским крововима прекривеним црвеним црепом који је карактеристика јужне Француске(односно не снежних предела). Без обзира на ту недоследност приликом обнове,Каркасон се сматра једном од најрепрезентативнијих тврђава на свету, иако, попут Нојшвајнштајна, није аутентична.

[уреди] Изглед утврде

Каркасон се састоји од двоструких концетричних бедема са укупно 53 куле. Чини га велики спољашњи бедем који је штитио насеље и унутрашњи прстен који је чувао Цитаделу у којој се налазило седиште феудалне управе.

[уреди] Види још

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Спољашње везе


 
Тврђава
Тврђава Голубац
Шанац Бедем око Тауера Бедем   Кула Ненадовића Кула   Зиндан Капија Капија
Врсте тврђава
Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела
Други језици
THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu