Стефан фон Миленковић

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Стефан фон Миленковић (псеудоним Стефан Милов; нем. Stephan Milow, 9. март 1836. Оршава – 11. март 1915. Медлинг крај Беча), је био аустријски књижевник.

[уреди] Животопис

Стефан Милов, како гласи његово песничко име (направљено скраћивањем правог презимена), пореклом је Србин из Пожаревца. Отац му се преселио пред сам крај 18 века са својим родитељима из Пожаревца у Банат, бежећи испред Турака у ондашњу Аустро-Угарску. Милов је рођен у Оршави, у данашњој Румунији, где му је отац у то време службовао као аустриски мајор, па се и сам Стефан Миленковић — заједно са још петорицом своје браће — посветио c почетка војничком позиву, дотерао до капетана, a затим, због болести, млад, са своје 34 године, напустио војску и одао се књижевности. У кући његова оца, који је дотерао до аустриског пуковника и имао пуно деце и жену новосадску Немицу, племићку, говорило се немачки, и тек изузетно српски, иако су и мајка и отац знали српски. Затим, Милов се оженио једном аустриском бароницом, ћерком аустриског фелдмаршала. Присне везе c том породицом, уз стварно велику љубав према својој жени, дале су завршну фазу понемчавању Милова. Круг његових пријатеља прошиирује се према људима чије име и званично значи нешто у политичком и културном животу Аустрије. Тако му предговор првој збирци његових песама пише управо рођак његове жене, професор Рајхлин-Мелдег, од два сина један иде у аустриску морнарицу, а други, старији, Макс Моролд, постаје секретар аустриског министарства просвете, директор бечког Хофбургтеатра итд.

Од 1865, када je изашла прва, па до 1912, када је изашла последња збирка Миловљевих песама, дакле у току близу педесет година његовог књижевног рада, појавио се цео низ Миловљевих збирки иесама, новела, драма, и један роман. Али, и са стране оних који су га прецењивали и са стране оних који су га потцењивали — Милову је поклањана пажња углавном као лиричару. Умро је на прагу своје осамдесете године, 1915, у Медлингу крај Беча, у својој кући, на којој је одмах затим откривена спомен-плоча c натписом:

Велики лиричар немачке Аустрије Стефан Милов (фон Миленковић), рођен 9 марта 1836, становао је у овој кући од 1902 до своје смрти, 11 марта 1915".