Стеван Стојановић Мокрањац
Из пројекта Википедија
Стеван Стојановић Мокрањац био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Београду; уписао се на Природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан српског певачког друштва. Уз његову помоћ, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.
1884. године постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године је постао диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији, а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899.) - Српска музичка школа у Београду (данашње име "Мокрањац"), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом у Србији је основан први гудачки квартет у Србији.
1906. године изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).
Најпознатија његова дела су свакако Руковети - петнаест сплета песама које су засноване на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија из које је најпознатија Херувимска песма, најпознатије остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније Светом Сави.
Вредно је радио и као мелограф, познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније
Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.
