Сремска Рача
Из пројекта Википедија
Сремска Рача је место у Срему, на северозападу Србије, и 35 км је удаљена од Сремске митровице. Налази се на уском појасу између реке Саве и Босута.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Сремска рача је тишпичамн равничарски крај са просечном надморском висином од 81 м и максималном висинском разликом од 2 м.Терен насеља је зато под директним утицајем река Саве и Босута. Простор Сремске раче има нешто влажнију умерено-континеталну климу. То је последица сукобљавања два основна климатска типа-сувље умерено континенталне климе Војводине и влажније климе из планинских предела Босне.Одлике ове климе су умерено топла лета и хладне зиме. Најхладнији је месец Јануар. Средња годишња вредност влажности је 78%. Максимална засићеност ваздуха влагом износи у децембру 88%, а минимална у августу 73%. У осталим месецима засићеност ваздуха зависи од количине падавина. Од ветрова најчешћи је источни-кошава, а затим западни и северозападни ветар.Најмању учесталост има јужни ветар.
[уреди] Историјски развој места
Када говоримо о насељу Сремска рача морамо имати у виду да је ово насеље са кратким периодом развоја.Када се саградио мост према Сави, Сремска рача је остала унутар насипа.1932 Рача преживљава катастрофалну поплаву и због тога држава 1934 године пресељава изван насипа на нарочит раван терен на коме остаје и дан данас. Сремска рача-стара удаљена око 5 км од новијеима богату историјску прошлост. На локалитету Бела Црква, око 1 км удаљељена јужно од центра данашњег села, налази се познато римско војничко насеље из првог века. Многи предмети као што су метални казани, оклопи и мачеви чувају се у музеју Срема у Сремској Митровици. Сремска рача је старо насеље великог историјског значаја. Важност је стекла због свог згодног положаја на Сави у којој се са Босанске стране улива Дрина. Ту је од давнина био главни прелаз преко раче и трговачка раскрсница.На крају речне окуке (полуострво) налазио се град и тврђава Рача, а село Стара рача лежало је 2 км од града на источној и западној страни полуострва на обалама Саве.
У средњем веку Рача је забележена у једном документу 1275. године. Овај посед су најпре имали мађарски племићи из породице Ајнард, затим Шомакош Кукојевачки, Иван Моровић и најзад Стеван Батори. У првој половини XIV века Елизабета, жена мађарског краља Карла I, обновила је опатију св.Николе и предала је фрањевцима за манастир. У другој половини 14. века после смрти краља Лајоша I (сина Карла I ) сачувани су подаци о „Краљевској вароши Рача на ушћу Дрине у Саву“. Према једном документу грађани су се жалили краљици на шиновнике, који им недопуштају да живе старим, слободним обичајима. На то је краљица дала грађанима слободу да бирају између себе нашелник и поротнике, који ће судити заједно са њеним чиновником. Када је Босна пала под Турке, мађарски краљ Матија Корвин кренуо је у поход на турке и 1464. године два дана се задржао у Рачи. Године 1529. Рачу су вероватно освојили Турци. Поред тога за Рачу Евлија Челебија пише:“То је био диван град на обали реке Саве положен на високом равном терену обраслом у зеленилу.Сам град лежао је на врху једног рта. Имао је троугаони облик , а сазидан је од цигле...“ Опис раче дао је и француски путописац Кикле.
Године 1699. Рача је ушла у састав Аустрије. Већ након две године у месту је устројена капетанија са 100 пешака , 50 коњаника и 100 граничара.Тада су село населили Срби и 1733 године имала је 14 домова и 62 становника. Године 1784. поново је изграђена тврђава Рача, зато штоје стара већ била трошна. Те године Аустријски цар Јосип II лично је посетио Рачу и за ту прилику је изграђен друм од села Рача до Тврђаве. Почетком 19. века Рача је имала 58. кућа и 445 становника. Крајем истог века твршава је обновњена и преудешена за казниону са 300 места.У њој је обично било око 180 кажњеника и 20 чувара. Због незравог објекта и лоше хране смима је било лоше. Нешто касније објекат је купио трговац из Осијека и подигао пивару.Тврђава је опет касније продата и цигла одвучена. Године 1911. изграђена је пруга Шид-Рача. Између два светска рата у Рачи је била општина и ту се налазила пошта, телеграф и телефон, као и жандамеријска станица и финансијска контрола
Током Другог светског рата у Сремској рачи бива формиран II Сремски партизански одред 19. јула 1943 , док већ 17. јануара 1944 формира се VI Војвођанска бригада. Током другог Светског рата преко раче су прошли хиљаде бораца идући за Босну. Касније у сећање на борбу настаје песма: „Кад су Сремци кренули преко Фрушке горе“. У Сремској Рачи боравио је и шеф енглеске војне мисије и у својој књизи „Партизанске слике“ описује страдања становништва Сремске раче. После Другог светског рата од 220 кућа само три нису изгореле. 1953. године подиже се месна заједница, пошта и ветеринарска амбуланта. Од 1958 до 1960 село добија нисконапонску мрежу. Од 1954 до 1960 село се асфалтира око 7 км кроз село.1964. изграђена је здравствена амбуланта, а 1975 изграђен је локални водовод.
[уреди] Mиловановић Живана Живан - Ћата
Миловановић Живан звани Ћата је национални херој (проглашен 2. октобра 1953) и у ту част у Сремској рачи је направљена чесма са његовом споменицом.
Рођен је 25. маја 1919. године у Сремској рачи, а умро 15. маја 1969. Растао у сиромашној земљорадничкој породици. У тринестој години остаје без оца. Ћатина мајка са четворо деце и три јутара земље одгаја децу. По завршетку основне школе Живан се запошљава као писар-ћата (а одатле и добија надимак). Пошто је најстарији у породици (хранилац) не служи војску али почетком 2 светског рата постаје партизан и 1943 постаје командир чете. Чини разна херојска дела и после рата постраје носилац партизанске споменице 1941.
[уреди] Ловачко друштво „Срндаћ“
Ловачко друштво у Сремској рачи основано је 1947 године. Тада је имало само 12 чланова. До 1961 године било је самостално а онда се удружило са члановим аловачког друштва из Босута, али 1963 опет се дели и постаје самостално, да би се касније опет припојило ловачком савезу Срема од којег се одваја 1966. Остаје самосталан али али припада општинском ловачком савезу. Добија назив „Срндаћ“ чије се име задржало и до данас.
[уреди] ФК „Срем“
 |
За више информација погледајте ФК Срем СМ. |
Основан прво под називом „Слога“ одмах по завршетку НОР-а. Фудбалско игралиште се у почетку налазило тамо где је сада здравствена станица али се убрзо пресељава 1955. на место на којем се налази и дан данас.
1967. Мења се назив клуба тако што се пишу три цедуљице (на једном „Слога“ на другом „Омладинац“ и на трећем „Срем“.) Случајним одабиром излаши се цедуљица са називом „Срем,“ и тај назив остаје до дана данашњег. Осим фудбалског клуба у Сремској рачи 1973. основан је и стонотенисерски клуб „Срем“ али је после две године због материјалних разлога престао да постоји.
[уреди] Сремска Рача данас
Због границе између Босне и Србије, која се налази недалеко од Сремске Раче, данас место има више да понуди. Ван села (ближе граници) направљено је више локала и продавница. У селу постоје 2 продавнице. Обе су близу центра. У центру се налази и основна школа, здравствени центар, стационар ловачког друштва „Срдаћ“. Мало ван центра налази се мала православна црква а у близини ње је и пошта. Почетком 2000-те изграђен је и велики стуб који омогућава успешну мобилну телефонију и у том делу Србије, а планира се и уградња кабловског система. Тих година и мост је реконструисан (који повезује једну обалу саве са другом) што је било пропраћено и телевизијским преносом.
| Насељена места општине Сремска Митровица |
|---|
|
Сремска Митровица • Бешеновачки Прњавор • Бешеново • Босут • Велики Радинци • Горња Засавица • Гргуревци • Дивош • Засавица • Јарак • Кузмин • Лаћарак • Лежимир • Манђелос • Мартинци • Мачванска Митровица • Ноћај • Равње • Раденковић • Салаш Ноћајски • Сремска Рача • Стара Бингула • Чалма • Шашинци • Шишатовац • Шуљам |
