Сокобања

Из пројекта Википедија

Сокобања

Округ	Зајечарски
Градоначелник	Милиша Динић
Површина	48,64 km² (подручје града)
Географска дужина и ширина	43°38′N″21, 53°E′region:Europe″{{{8}}}
Становништво Сокобање	8,407 (2002)
Становништво општине	18,079 (2002)
Позивни број	+ 381(0)18
Поштански број	18230
Регистарске таблице	ZA
Презентација града

Сокобања је бања у источној Србији, 234 km од Београда у близини Ниша, тачније Алексинца.

Смештена је у котлини између Ртња(1566 m.), Озрена (1117 m.) и Девице, на надморској висини од 400 м, са благом климом и лековитим изворима минералних вода.

Садржај

1 Историја
2 Положај
3 Физичко – географске карактеристике
4 Познате личности везане за Сокобању
5 Галерија слика
6 Спољашње везе
- 6.1 Села у сокобањској општини

[уреди] Историја

Археолошки налази говоре да је насеобина крај минералних извора постојала још у доба неолита, а предмети од бронзе и гвожђа потврђују постојање бање у раздобљу од VII до VII века п.н.е. У записима историчара и путника (Феликс Каниц, Барон Хедер и др.) потврђује се да је Сокобања насеље римског порекла, да је и тада постојало купалиште - балнеа, одакле и потиче назив бања. Турски путописац Евлија Челебија сведочи, давне 1663. године, да бања има 200 дрветом покривених кућа, шест џамија, два хана и јавно купатило. Купатило је наводно било импозантних димензија, снажних грађевинских обриса са куполама покривених оловом, са шедрванима и собама за купање, али и са купатилом "само за жене".

Због свој географског значаја и лековитих својства вода, Сокобања је стално била на удару силника и моћника. Често је потпадала под власт Турака или Аустријанаца (1690. и 1737.), али су је Срби увек ослобађали. Средином прве половине XIX века у Сокобањи је било 50 српских и око 700 турских кућа и пет џамија.

После више узастопних покушаја, Сокобању је 1810. године, ослободио Хајдук Вељко Петровић. Био је војвода у Сокобањи до 1811. године, када је премештен за војводу у Неготин. Од 1813. до 1832. Сокобањом су управљали Турци.

Сокобања је коначно ослобођена од Турака 1833. године, када је и ушла у састав младе српске државе. Сокобањци су активно учествовали у балканским ратовима, у Првом светском рату и НОР (1941-1945.) Ослобођена је 14. августа 1944. године.

[уреди] Положај

Сокобањска котлина је област која се налази у централном делу источне Србије, окружена планинама висине испод 1600м. Са јужне стране уздижу се планине Озрен и Девица, на северу су Ртањ [1566м] и Буковик. На западу прелази у Моравску долину, а на истоку у Тимочку. Целом својом дужином, Сокобањска котлина се пружа у правцу исток-запад. Дугачка је 15 км. Захвата површину од 515,5 км². Нагнута је према западу. Књажевачком клисуром је везана са истоком Србије, док је на југозападу, преко Бованске клисуре, широм отворена ка Алексинцу, према Моравској долини. Сокобања [43º38’29”сгш, 21º52’37”игд] налази се у источној Србији, пружа се у правцу запад-исток, нагнута је ка западу. Ова област по свом полозају представља посебну, добро издвојену географску целину, која, захваљујући морфолошким елементима, није сасвим изолована. Преко Бованске клисуре на западу и Скробничке на истоку ова област спаја моравски слив на једној са тимочким на другој страни, па на тај начин има транзитни карактер. Поред овог, Сокобањска котлина је на северу, преко високих преседлина Лукавице и Расиначког седла, везана са облашћу Црне реке, а на југу преко Озрена за голачка села и моравску долину. Ово је стари пут којим су били повезани Црна река и Ниш. - "Сокобањска котлина" (др Бранимир Дакић 1967). Највећим својим делом, Сокобања се ослања на планину Озрен. Просечна надморска висина Бање је 400м, што је веома погодно за климатски опоравак. Простране шуме које се спуштају до обале Моравице заклањају Сокобању од јаких ветрова. Са Озрена долази свеж ваздух, па су лета пријатна и топла, нису жарка; а зиме су благе, са мало снега и умерено хладне. Озрен је саставни део Сокобање, што погодује добром опоравку и одмору.

[уреди] Физичко – географске карактеристике

[уреди] Геолошки састав

У геолошком саставу Озрена (Лептерије) налазе се стене разноврсних геолошких формација. Највише су заступљене седиментне творевине, кристални шкриљци и вулканске стене. На стварање рељефа ове области имали су утицаја: тектонски процеси, абразија, флувијална и кршка ерозија и акумулација. Сокобањска котлина је, у ствари, тектонска потолина спуштена дуж раседа, па су они од великог значаја за њен основни облик. За време плиоцена ту се налазило језеро, које је после повлачења оставило за собом изразите трагове. Можемо рећи да се у планиниском делу издвајају 2 зоне: виша и нижа. У вишој зони могу се видети: вртаче, увале, суве долине, док се у нижој зони јављају плитке и простране увале.

[уреди] Педолошки услови

Формација земљишта је таква да испод слоја хумуса се налазе слојеви кречњака, а испод њега слојеви креде. Због порозности кречњака земљиште је оцедно , обилује изворима питке воде, а нема мочвара ни блата. Хумусни хоризонт износи 10-15 цм у форми зрелог хумуса. Структура је зрнаста, слабо изражена. У овом подручју су изражени ерозиони покрети. Најизраженија је површинска ерозија, а јавља се и јарижна и браздаста.

[уреди] Хидрографија

Сокобањска Моравица

Главни речни ток ове области је Моравица. Она је усецала своју долину уз јужни обод, па је зато створена изразита асиметрија њеног слива. Као веома битни објекти могу се издвојити топли и млаки термални извори, којих има укупно шест. Термални извори Сокобање спадају медју најрадиоактивније у нашој земљи. Топли извори су ”Преображење" и ”Св. Аранђел” који обилују великом количином воде и гасова. Температура воде ових извора креће се између 40 и 46,50º C. Извор млаке воде ”Бањица” налази се изнад бање, а температура воде варира између 28º C и– 36º C. Значајан је извор хладне пијаће воде “Лептерија” и ”Рипаљка”. Због лековитих извора хладне и топле радиоактивне воде, Сокобања је познато и веома посећено климатско и туристичко место.

[уреди] Клима

Средња годишња температура ваздуха износи 10,2°c. Лета су релативно топла,а зиме су умерено хладне. Најхладнији месец је јануар -1,2°c, а најтоплији јул са температуром од 19,5°c, тако да разлка између најтоплијег и најхладнијег месеца износи 20,7°Ц. Просечна температура у вегетационом периоду износи 15,5°c,а вегетациони период почине од априла и траје до краја октобра. Просечна годишња количина падавина је 677mm. Овде се запажају два максимума (мај-јун и новембар) и два минимума (јануар-фебруар и октобар). Највећи број сунчаних сати има лето са максимумом у јулу (247h). Најмање сунчаних сати има зима са минимумом у децембру (48h). У Сокобањи умерено јако ваздушне струје. Најчешће дувају ветрови из западног (W 15,76%), источног (Е 14,03%) и југозападног правца (SW 12,08%). Овакав распоред учесталости ветрова по правцу је последица рељефа (котлина, реке Моравице која се пружа у правцу запад-исток). Како је Бања окружена планинама Озреном, Ртњем и Буковиком, источни и северозападни ветар условљавају над Сокобањом стално кружење свежег шумског ваздуха. Промена ваздуха у котлини највише се осећа у касним вечерњим часовима. Најмању учесталост имају северни, северозападни и југоисточни ветар што је последица заклоњености тих праваца планинама.

[уреди] Флора и фауна

Вегетациони појасеви се, као и климатски и педолошки, смењују идући од подножја ка врховима и имају слодећи распоред: а) појас белог граба помешан са цером и сладуном; б) појас белог граба са јавором; ц) појас мечје леске; д) појас букове шуме која на заклоњенијим падинама и осојним стрснама прелази у шуму клеке и смрче. На истакнутијим врховима и стрмим литицама Суве планине, Ртња и Кучаја јављају се још и црни бор и шуме јеле. На крашким теренима доминантну улогу имају мешовите шуме распрострањене на заравнима и билима. Изнад шумског ката јављају се пашњаци са степском травом на присојним и аркто-алпским флористичким елементима на осојним странама. Највећи комплекси срећу се на вишим и неприступачнијим кречњачким планинама. Шуме се простиру на око 20 000 ха. Ту преовладава букова, храстова шума, као и четинари који заузимају 1 300 hа. Изузетну флористичку и здравствену вредност подручја Сокобање чини самоникло лековито биље. Утврђено је присуство око 200 врста (међу којима има и ендемских) од којих су најпознатије ртањски чај, кантарион, мајчина душица, враниловка, липа, ива, хајдучица и др.

За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз реку Моравица, и познати средњевековни град - Соко Град (бањски). У близини бање налази се слап Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији "Прва хармоника". То је традиционално такмичење хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

[уреди] Познате личности везане за Сокобању

[уреди] Галерија слика

Панорамски поглед на Сокобању и Ртањ	Центар Сокобање	Милошев конак	Центар током зиме
Црква Св.Преображења	Река Моравица	Поглед на Сокоград	водопад Рипаљка на Озрену