Свети Григорије Палама
Из пројекта Википедија
Григорије Палама (1296-1359), атонски монах, отвара нови период у Православној теологији развојем и утаначењем доктрине о божанским нествореним енергијама.
У својој полемици са Варлаамом, Грком из Калабрије (Јужна Италија), који предаваше у Цариграду од 1330. године, Палама узима у одбрану исихазам, који су на Атос увели Свети Јован Лествичник и Никифор Исихаста, тврдећи да познање или "виђење" Бога јесте дело учествовања, искуства. Он је сагласан са Дионисијем Ареопагитом што се тиче трансцендентности која је својствена Божијој суштини; али за њега "Јерархије" или посредничка бића имају смисао само у Старом Завету, јер у Новом Завету Бог се оваплотио у личности Сина.
Григорије Палама разликује у богословском речнику појмове: "суштина" или "супстанција", "ипостас" (υποστασις), "енергија" (ενεργεια), којима одговара начин сједињења, јединство по суштини, које припада Лицима Тројице а које човек не може остварити. Јединство по ипостаси, или ипостасно јединство, својствено је Исусу Христу; јединство по енергијама или благодат, приступачно је човеку. Јединство по благодати јесте јединство са Богом, зато што су нестворене божанске енергије причастиве. За Григорија Паламу, Таворска светлост је доказ овакве тврдње; за противнике, Таворска светлост јесте створена. Григорије Палама је свестан да кад вели да Таворска светлост јесте сијање божанства, спасава суштину Православља, то јест егзистенцију божанскога живота "ad extra", могућност обожења, супроставивши се још једном оригеновским и метафизичким схватањима о непокретности и немогућности учешћа у божанској суштини.
Цариградски Сабори 1347. и 1351. - којима је председавао цар Јован VI Кантакузин - потврђују Православље исихазма и паламовске доктрине. Поред свега тога, грчки теолог Григорије Акиндин, противи се осуди Варлаама Калабријског и пише против Григорија Паламе, окривљујући га за мешање природа. Акиндин не допушта разлику између суштине и енергије, то је за њега исто, и тако негира могућност учествовања или обожења зато што је благодат, по њему, створена.
