Сарланд

Из пројекта Википедија

Координате: 49° 22' 37,7" СГ Ш, 6° 52' 42,2" ИГД

**Сарланд**
Застава	Грб

Основни подаци
Главни град:	Сарбрикен
Површина:	2.568,69 km²
Број становника:	1.056.000 (31/12/2004)
Густина становништва:	411 стан./km²
Веб сајт:	http://www.saarland.de/
ISO ознака:	DE-SL
Политика
Председник владе:	Петер Милер (ХДУ)
Владајућа партија:	ХДУ
Карта

Сарланд или Сар (нем. Saarland) је једна од 16 Немачких савезних држава. Површина јој је 2570 km², а број становника 1,08 милиона. Главни град је Сарбрикен. Изузимајући градове-државе, то је најмања немачка држава и по становништву и по површини.

[уреди] Географија

Држава Сарланд се граничи са Француском на југу и западу, Луксембургом на западу и немачком државом Рајна-Палатинатом на северу и истоку.

Назив државе потиче од реке Сар, која је притока реке Мозел у сливу Рајне. Ова река тече са југа на северозапад државе. Око трећина територије Сарланда је под шумом.

Већина становништва живи у градском подручју на француској граници око престонице Сарбрикена. Велика већина, 74%, становништва су католици.

Сарланд је подељен на шест области:

Мерциг-Вадерн
Нојкирхен
Сарбрикен
Сарлуј
Сарфалц
Санкт Вендел

[уреди] Историја

Територија је основана 1920. по одредбама Версајског мировног уговора. Састављена је из дела Пруске Рајнске провинције и Баварског Рајнског палатината. Област је стављена под управу Лиге Народа. У пракси, облашћу је 15 година управљала Француска, што се косило са жељама локалних Немаца и Немаца уопште.

Године 1933, значајан број анти-нацистичких Немаца се доселио у Сар, јер је то био једини део Немачке ван контроле Трећег рајха. Као последица те чињенице, постојала је кампања у Сару да територија остане под француском контролом, све док Адолф Хитлер влада у Немачкој. Ипак, подозривост према Француској је била много јача међу становништвом него симпатије. Када је истекло предвиђених 15 година, одржан је плебисцит 13-ог јануара 1935. 90.3% гласалих је било за прикључење Немачкој, док је мањина гласала за прикључење Француској. Марта 1935, Немачка нацистичка власт је именовала Јозефа Биркела за комесара Сарланда. На тој функцији је био до смрти септембра 1944. Од тада до марта 1945 облашћу је командовао Вили Штор.

После Другог светског рата, област је поново потпала под француску власт. Од 1947. до 1957. област се називала Протекторат Сар. Амерички државни секретар Џејмз Брнз је овакво решење образложио 1946. као компензацију Француској за три Немачке инвазије (ово није била потпуна истина, јер је Француско-Пруски рат започела Француска). Још један разлог била је намера да се од Немачке одузму индустријске области да би се предупредила њена потенцијална опасност.

Облашћу је управљао француски Војни гувернер, касније Високи комесар, Гилбер Ив Едмон Гранвал до 1955. Последње две године протекторатом је управљао Ерик де Карбонел. Становништво Сара је такође учествовало у локалној управи.

Француска и Западна Немачка су 1954. предложиле план, познат као Статут Сара, по коме би област постала независна држава. Становништво је на плебисциту одбацило овај план, делом због Француског уплитања у пропагандне активности. 27. октобра 1956, одлучено је да се допусти да Сарланд постане део Савезне Републике Немачке. То се и догодило 1. јануара 1957.

Уједињење Сарланда са Немачком се често назива „Мало уједињење“ (нем. kleine Wiedervereinigung), за разлику од „Великог“ (уједињење са ДДР-ом).

[уреди] Привреда

Аутомобилска индустрија (Ford, Bosch, Michelin)
Индустрија челика (Dillinger Hüttenwerke)
Производња керамике (Villeroy & Boch)
Информатика (IDS Scheer, SAP Retail)

[уреди] Занимљивости

Национални фудбалски тим Сара такмичио се у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1954, и био други у групи, иза Немачке. Представници Сара су се такмичили на Летњој Олимпијади 1952.

Од 1920. до 1935, и од 1947. до 1959, на територији су се користиле поштанске марке Сара.