Ромбергова интеграција
Из пројекта Википедија
Ромбергова интеграција (понекад се наводи такође као Ромбергова метода) је поступак из нумеричке анализе. Користи се када желимо нумерички да израчунамо неки интеграл, а добила је име по Вернеру Ромбергу.
[уреди] Идеја
Основа Ромбергове интеграције је комбинација две лоше апроксимације којом ћемо доћи до једне боље. У суштини, она представља само један вид Ричардсонове екстраполације примењене на интеграцију и трапезоидно правило.
Присетимо се грешке трапезоидног правила са датих тачака:
Напишимо то све мало другачије:
А шта се дешава када преполовимо размак између тачака?
Очигледно је да се коефицијенти за квадратни део грешке () донекле преклапа; зато га можемо простом комбинацијом ове две апроксимације елиминисати:
Сада грешка зависи само од ! Постпупак можемо наставити и врло брзо ћемо доћи до веома прецизних резултата. Даљим рачуном елиминишемо остале степене из грешке:
На шеми се види мало јасније:
Као резултат се узима увек последњи елемент на дијагонали.
[уреди] Грешка
Грешка Ромбергове интеграције, написана нотацијом са великим О: .
За њену приближну вредност (за критеријум обуставе алгоритма) може се узети разлика дијагонале:
Треба међутим имати у виду да у одређеним случајевима грешка не мора да се смањује - добар пример за то су таласне функције (косинус, синус итд.). На конкретном примеру:
број тачака мора да будем барем n + 1 иначе ће нам интеграл увек бити једнак нули.
Ромбергова интеграција има и ту предност што грешку можемо у сваком следећем кораку да израчунамо и тако сваки пут изнова одлучимо да ли хоћемо да идемо даље или смо задовољни досадашњим резултатом.
[уреди] Пример
Узмимо да желимо да израчунамо:
Трапезоидно правило са две тачке нам даје:
Са три:
И са пет:
Када упоредимо чак и задњи резултат, грешка је још увек велика:
У неким ситуацијама би таква грешка могла да буде кобна! Применимо са овим резултатима Ромбергову методу:
Грешка је , још увек недовољно прецизно за наше потребе. Идемо још један корак даље:
Грешка на крају: -0.65 ! Са само пет тачака смо добили изузетно прецизан резултат. Када бисмо желели да постигнемо исти резултат простим трапезоидним правилом, требало би нам око 50 тачака.