Роберт Солоу
Из пројекта Википедија
Роберт Солоу (енг. Robert Merton Solow), 23. август 1924, Њујорк, амерички економиста, добитник Нобелове награде.
Садржај |
[уреди] Живот
После школовања у јавним школама у Њујорку, уписао се на Харвардски универзитет, где је студирао социлогију, антропологију и економију. Од 1942. до 1945. учествује у Другом светском рату. После завршених студија на Харварду, где је учио код Василија Леонтијева, унапређује знање из статистике и вероватноће на Колумбија универзитету и докторира 1951. године. Од 1949. године запослен је као асистент на МИТ-у (Масачусетски институт за технологију), на коме је остао цео радни век. Професор постаје 1958. године.
[уреди] Рад
Солоу је био једна од водећих личности неокејнзијанске макроекономске синтезе заједно са Полом Самјуелсоном, са којим је радио у економском одељењу МИТ-а и написао више значајних радова на разне теме: о фон Нојмановом моделу раста (1953), о теорији капитала (1956), о линеарном програмирању (1958) и о Филипсовој кривој (1960)
Као појединац, Солоу је највећи допринос дао стварањем неокласичног модела раста (1956, 1970. Њиме је било могуће раздвојити компоненте узрока економског раста, као што су раст капитала и радне снаге од техничког прогреса. Сам Солоу је израчунао да четири петине америчког раста по запосленом потиче од техничког прогреса, док се до тада мислило да раст капитала представња основну полугу раста. Његово коришћење агрегатних производних функција довело је до тзв. Кембричке контроверзе, када су се сукобили представници двају Кембриџа (енглеског и америчког), тј. Солоу и Самјуелсон, са једне, и Џоан Робинсон и други, са друге стране.
Роберт Солоу добио је Нобелову награду за економију 1987. године за 'његов доприност теорији економског раста' (из образложења).
[уреди] Важнија дела
Balanced Growth under Constant Returns to Scale", with P.A. Samuelson, 1953, Econometrica.
- "A Contribution to the Theory of Economic Growth", 1956
- "Technical Change and the Aggregate Production Function", 1957
- Growth Theory: An exposition, 1970
- "Does Fiscal Policy Matter?", with A.S. Blinder, 1973.
- Critical Essay on Modern Macroeconomic Theory, with F.H. Hahn, 1995
[уреди] Спољашње везе
| Нобелова награда |
| Нобелове награде |
| Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
| Добитници Нобелове награде за економију |
| Рагнар Фриш и Јан Тинберген • Пол Самјуелсон • Сајмон Кузњец • Џон Хикс и Кенет Ероу • Василиј Леонтијев • Гунар Мирдал и Фридрих Хајек • Леонид Канторович • Тјалинг Купманс • Милтон Фридман • Бертил Олин и Џејмс Мид • Херберт Сајмон • Теодор Шулц и Артур Луис • Лоренс Клајн • Џејмс Тобин • Џорџ Стиглер • Жерар Дебре • Ричард Стоун • Франко Модиљани • Џејмс Бјукенен • Роберт Солоу • Морис Але • Тригве Хавелмо • Хари Марковиц, Мертон Милер и Вијилем Шарп • Роналд Коуз • Гери Бекер • Роберт Фогел и Даглас Норт • Џон Харшањи, Џон Неш и Рајнхард Зелтен • Роберт Лукас • Џејмс Мирлис и Вилијем Викри • Роберт Мертон и Мајрон Шоулс • Амартја Сен • Роберт Мандел • Џејмс Хекман и Данијел МекФаден • Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Стиглиц • Данијел Канеман и Вернон Смит • Роберт Ингл и Клајв Гренџер • Фин Кидланд и Едвард Прескот • Роберт Ауман и Томас Шелинг |
