Римски митови
Из пројекта Википедија
[уреди] Мит о стварању Рима
Весталска девица, Реја Силвија, била је силована и наводно од стране Марса. Весталске девице биране су између 6 и 10 година, да би 30 година затим служиле богињи Вести. Морале су остати девице, а сваки би се прекршај окрутно кажњавао, тако што би жену закопали живу. Весталке су се смеле удавати тек након 30 година служења Вести. Силвија је родила близанце који су бачени у кошари низ реку Тибер, али близанци су испливали близу пећине Луперцал, где су живели вукови. Децу је пронашла вучица и подојила их својим млеком, а децу је потом пронашао пастир Фаустул и однео их својој жени Аки да их негује. Када су Ромул и Рем одрасли, они су основали град Рим на оном месту где је њихова кошара испливала. Рем се ругаше Ромулу што је успео прескочити неки полуизграђени зид и Ромул га уби рекавши „тако ће умрети свако ко буде прешао моје зидове“. Ромул тад утврди брег Палатин. Говорило се за Ромула да је на тајанствен начин отишао са Земље и постао Бог под именом Квирина.
Постоји и мит (који је написао Вергилије) о путовању Енеје у Италију и оснивању градова који ће бити кључни у даљем развијању Рима.
[уреди] Мит о Филемону и Баукиди
Једном се Јупитер и Меркур преруше у путнике и путоваше Фригијом у Малој Азији. Ова два бога желеше да преспавају код неког у кући, али нико не желеше да их прими. Једино два сиромашна старца примише ова 2 путника у кућу. Иако су били сиромашни они гостима угађаше и даваше им све што су имали. Када су сели за сто, сваки пут када би старци наточили вино из пехара, он би се сам допунио. Када старци хтедоше заклати гуску гостима, Јупитер и Меркур им рекоше ко су и рекоше им да није потребно заклати гуску. Тада, они изазваше поплаву која је потопила све куће осим колибе 2 старца која се преобразила у храм од мрамора. Тада Јупитер упита старце за 2 жеље, а они му рекоше да хоће да буду свештеници у храму и да, кад дође време за умрети, умру у истом тренутку. Јупитер им то и учини. Када им је дошао крај претворили су се у два стабла која и данас тамо расту једно крај другог.
