Рејмонд Тулушки
Из пројекта Википедија
Рејмонд Тулушки (1052.-1105.) је један од вођа крсташа у Првом крсташком рату. Био је гроф од Тулуза од 1094. Учествовао је у свим великим крсташким биткама, а након заузимања Јерусалима понуђено му је да буде краљ Јерусалима, што је он одбио.
Према јерменским изворима изгубио је око током ходочашћа пре Првог крсташког рата. Борио се против Мавара у Шпанији пре 1096. и био је први који се придружио крсташком походу након позива папе Урбана II.
Садржај |
[уреди] Креће у крсташки рат
Био је дубоко религиозан и желео је умрети у Светој земљи, тако да је он био први који је кренуо у крсташки поход. Био је најстарији и најбогатији од свих крсташа. Креће у крсташки рат октобра 1096. из Тулуза са женом, сином и папским легатом Адемаром Пијским. При крају априла 1097. он је био једини крсташ, који није положио заклетву верности и лојалности цару Византије Алексију I Комнину. Уместо тога он је положио заклетву пријатељства.
[уреди] Присутан у свим биткама
Био је присутан при опсади Никеје и у бици код Дорилеја 1097., али његова прва велика улога је била при опсади Антиохије октобра 1097. Крсташи су чули гласине да су Турци Селџуци напустили Антиохију, па Рејмонд Тулушки шаље своју војску да заузму Антиохију, чиме вређа Боемунда Тарантског, који је желио Антиохију за себе. Гласина се показала нетачном. Турци су још увек били у Антиохији, а опсада је трајала до јуна 1098.
[уреди] Откриће Светог Копља и освајање Антиохије
Рејмонд је заузео емирову палату у Антиохији и кулу изнад моста. Кад је Кербога опседао Антиохију Рејмонд је био болестан, али његови следбеници су предводили спиритуалистичке активности, што је кулминирало открићем Светог Копља, којим је Христ прободен. Свето Копље је открио монах Петар Бартоломеј.
Чудо Светог копља је подигло морал крсташима који су били опседнути од надмоћније муслиманске војске. Захваљујући вери у чудо крсташи побећују муслиманске снаге и тиме дефинитивно ослобађају Антиохију.
[уреди] Сукоб са Боемундом Тарантским
Између Рејмонда Тулушког и Боемунда ствара се сукоб. Рејмонд одбија да преда део Антиохије Боемунду и захтева од Боемунда Тарантског да врати Антиохију Византији, јер су се крсташи заклели Алексију Комнину да ће то учинити. Између Боемундових и Рејмондових следбеника ствара се препирка о томе ко ће владати Антиохијом и да ли је Свето Копље право или лажно.
[уреди] Постаје нови вођа крсташа
Многи витези нижег ранга и пешаци су били нестрпљиви и захтевали су да се крене на Јерусалим, па су коначно успели наговорити Рејмонда Тулушког да се крене. Боемунд је остао у Антиохији, а Рејмонд оставља само једну мању јединицу у Антиохији.
Пошто је Адемар Пијски умро у Антиохији, а Боемонд остао у Антиохији Рејмонд Тулушки постаје нови вођа крсташког рата, делимично захваљујући и престижу помоћу Светог Копља. Осваја Марат ал Нуман у децембру 1098. па креће у емират Триполи и ту почиње са опсадом Арке 14. фебруара 1099. са циљем да сам формира независну територију, која би могла ограничити докле се може ширити Боемундова кнежевина Антиохијска.
[уреди] Опсада и освајање Јерусалима
Опсада Арке је трајала дуже од предвиђања, па је Рејмундово инсистирање на заузимању територија у емирату Триполи изазвало кашњење у походу према Јерусалиму. Зато је Рејмонд изгубио доста угледа, кога је уживао након Антиохије. Коначно Рејмонд пристаје да крене према Јерусалиму. Крсташи опседају Јерусалим и освајају га 15. јула 1099. Рејмонду нуде круну краља Јерусалима, а он одбија да влада у граду где је Христ пострадао. Вероватно је он желео да настави опсаду Триполија. Ипак није предавао Давидову кулу у Јерусалиму, тако да ју је Готфрид Буљонски с муком добио.
Рејмонд Тулушки је учествовао у бици код Аскалона убрзо након ослобађања Јерусалима. У тој бици египатска војска је поражена. Рејмонд Тулушки је желео да он за себе заузме Аскалон, а не да га остави Готфриду Буљонском. Као резултат те свађе Аскалон је остао у муслиманским рукама до 1153. Готфрид га је оптуживао да је крив што није заузет Арсуф.
[уреди] Каснији сукоби са Боемундом Тарантским
Када је отишао северно преотео је један град од Боемунда Тарантског. Затим је отишао у Константинопољ, где склапа савез са Алексијем I Комнином, који је био велики непријатељ Боемунда Тарантског. Боемунд Тарантски је намеравао да се прошири по територијама који припадају Византији.
1102. је путовао у Антиохију, где га је затворио Танкред Галилејски, који је био регент Антиохије током Боемундовог заробљеништва. Танкред га пушта након обећања да неће нападати територије између Антиохије и Акре. Рејмонд међутим одмах крши обећање и осваја један град те гради замак битан за опсаду Триполија. У томе му помаже Византија. Умро је 1105., па није успео освојити Триполи. Наследио га је нећак, који 1109. коначно осваја Триполи уз помоћ Балдвина Јерусалимског и оснива грофовију Триполи.
