Релаксација (физика)
Из пројекта Википедија
Релаксација је повратак атомског (физичког) система из побуђеног у основно стање без емисије фотона (елетромагнетног зрачења).
Енергија побуђеног стања већа је од енергије основног и сагласно закону орджања енергије та разлика у енергијама мора да се преда околини. Предаја енергије најчешће се одиграва спонтано тако што вишак енергије које поседује побуђено стање систем предаје околини емисијом фотона. То је основни механизам фосфоросценције, флуоросценције, фото-, термо- хеми-луминисценције, гама-распада, активационе анализе итд. Побуђен систем спонтано прелази у основно стање уз емисију фотона.
Вероватноћа за спонтану емисију пропорционална је фреквецији емитованог зрачења (на трећи) па за довољно мале енергијске разлике постаје занемарљиво мала. То значи да je побуђено стање изолованог атомског система у којем је енергијска разлика између основног и побуђеног стања мала (енергија емитованог фотона мала или фреквецнија емитованог зрачења ниска) врло стабилно.
Међутим, ако систем није изолован, дакле, у контакту је са околином, онда прелаз из побуђеног стања у основно може да се одигра и без емисије фотона, дакле без зрачења (релаксација). Најпознатији пример релаксације је везан за нуклеарне спинове где се спин из побуђеног стања враћа у основно тако што вишак енергије преда свом суседу, који за узврат из основног пређе у побуђено стање.
