Ранер Карл
Из пројекта Википедија
Ранер, Карл (Karl Rahner, 1904-1984), РК теолог. Швапског порекла, Карл Ранер се, следећи пример свог старијег брата, придружио језуитском реду 1922. Рукоположен је 1932. Наставио је студије у Фрајбургу и Инсбруку, а потом је добио посао на Теолошком факултету Универзитета у Инсбруку 1936. После Другог светског рата вратио се у Инсбрук 1948. да би следеће године постао професор догматске теологије. Био је професор у Минхену (1964-7) а потом у Минстеру (1967-71). Био је peritus на Другом Ватиканском концилу.
[уреди] Учење
Ранер је био аутор бројних књига и чланака. Крајњи извор његове мисли може се наћи у обимном делу Жозефа Марешала (Joseph Maréchal) Le Point de départ se la métaphysique (1923-49), који је покушао да створи ревидирани систем томистичке метафизике који је требало да узме у обзир критику Канта, али и да остане имун на њу. Међутим, његов књижевни и философски мото био је углавном идентичан мотоу егзистенцијалистичког философа Мартина Хајдегера, који му је и предавао у Фрајбургу; због тога је тешко савладати и разумети његова дела. Његово основно схватање је до детаља образложено у његовом главном делу Geist in Welt (1939; друго изд. 1957; енглески превод под насловом Spirit in the World, 1968) које, тумачећи у егзистенцијалистичком смислу доктрину св Томе Аквинског о опажању као поимању духовног (intelligible) бића посредством чулних (sensible) врста, види људску субјективност као функционисање унутар хоризонта бића чија је крајња детерминанта Бог. У свом мање обимном делу Hörer des Wortes Ранер је проширио свој аргумент на област хришћанског откривења. У каснијим годинама представио је свој приступ хришћанској доктрини у делу Grundkurs des Glaubens (1976; енглески превод Foundations of Christian Faith, 1978). Од 1958. такође је објављивао са Х. Шилером, серију Quaestiones Disputatae (енглески превод 16 ранијих томова, 1961-7), а био је и један од издавача другог издања Lexikon für Theologie und Kirche (10 књига, 1957- 65 + допуне о Другом Ватиканском концилу) и шестотомне енциклопедије Sacramentum Mundi (1968-70), која је била под снажним утицајем његовог погледа.
За разлику од његових техничких списа, Ранерова обраћања студентима и мешовитој публици била су директна и снажна, откривајући дубоки увид у проблеме савременог света и пастирски и jеванђељски задатак Цркве. Био је један од најутицајнијих РК теолога двадесетог века, посебно на немачком говорном подручју.
[уреди] Дела
Многа Ранерова дела била су у форми чланака; збирка његових најзначајнијих теолошких есеја објављена је под насловом Schriften zur Theologie (16 томова, 1954-84; енглески превод, Theological Investigations, 23 тома, 1961-92), а збирка пастирских дела под насловом Sendung und Gnade (1959; енглески превод, 3 тома, 1963-6).
