Радгост

Из пројекта Википедија

Готово ништа везано за веру Старих Словена се не може са сигурношћу тврдити,већ све спада у домен научних теза.

Радгост је словенски бог домаћинства односно заштитник куће,укућана и њиховог напретка.У германским хроникама сачувани су описи његовог храма и кумира у Ретри међу полабским Словенима.

[уреди] Име

Назив Радгоста се тумачи очигледном везом речи:

рад-драг,мио
гост-посетилац,путник намерник

што би буквално значило радо виђен гост.

[уреди] Особине

[уреди] Веза Гост-Бог

На целом словенском простору према госту се увек понашало са великим поштовањем,што се и дан данас одржало у планинским пределима.Госта је,био он знан или незнан,домаћин дочекивао хлебом,сољу и кључем што је значило да ће гост бити нахрањен и напојен и да му домаћин предаје кућу тј. моја кућа је и твоја кућа.Домаћин је у руци држао и секиру која је значила да ће својим животом и животом својих укућана бранити безбедност госта,макар му он био и најљући непријатељ,јер се сматрало да је не указати гостопримство један од највећих грехова.Ово се одражавало и у обичају светих места која су пружала сигурно уточиште свима који су у њих ушли,било да су у питању цркве или многобожачки храмови и гајеви.

Тумачење ових обичаја најбоље је протумачио Чајкановић објаснивши да су Словени у путнику намернику видели представника бога па чак и самог бога у људском облику.То би заправо значило да су Словени својим гостопримством практично указивали почаст богу кога је путник намерник симболизовао.Треба имаати у виду да су ови обичаји настали у доба када су Словени живели у малим заједницама у којима је појава путника који није из неке оближње насеобине била права реткост да се врло лако могла изједначити са божјом посетом.

[уреди] Бог домаћинства

Радгост је на основу имена и обичаја гостопримства међу Словенима био бог који је пружао сигурност и заштиту дому и укућанима у замену за указивање гостопримства(поштовања) путницима намерницима(боговима).

[уреди] Радгост и крсна слава

Има аутора који Радгоста повезују са обичајем крсне славе код Срба,извлачећи јасну везу између гостопримства које се указује путницима током године и гостопримства које се указује посетиоцима током прославе крсне славе.

Проблем у доказивању те везе јесте чињеница да су Радгостови атрибути,према германским описима,соларног карактера(беле мантије,бели коњ),док крсна слава као прослава митског претка-родоначелника и заштитника има јасни хтонски тј. лунарни карактер.Додуше треба имати у виду да има тумечења да је бела боја код Словена била бојаа жалости.