Пол Пот
Из пројекта Википедија
Пол Пот (провинција Компонг Том, 19. мај 1925. - Анлонг Венг, 15. април 1998.), камбоџански политичар
Вијетнамски рат је поново потврдио да је народ у борби за слободу немогуће победити - лекција коју сами Вијетнамци нису добро научили, јер су неколико година касније војно интервенисали у Камбоџи (Кампућији), из које су се неколико година касније, баш као и Американци из Вијетнама, били присиљени да повуку.
Најстрашнија последица Пол Потовог режима јесте језива слика осам хиљада лобања поређаних на једном од камбоџанских поља смрти које је, између 1975. и 1979., на рубовима прашума Индокине посејао комунистички режим Пола Пота и његових Црвених Кмера.
Оно пак што објектив фотографске камере није могао забележити препуштено је суморним хроникама збивања на југоистоку Азије. А оне кажу да је тих осам хиљада на тропском сунцу избледелих лобања тек врх ледене санте злочина које је теком бруталне четворогодишње владавине над својим народом (али и у име њега) починила фракција камбоџанских маоиста.
У обрачунима с “контрареволуционарима”, интелектуалцима, стручњацима, службеницима, верницима, будистичким свештеницима, националним мањинама, трговцима, предузетницима, сељацима и грађанима, Пол Потови крвници су убили укупно 1,7 милиона људи, или петину читаве камбоџанске популације. Када је била реч о “непријатељима” партије, нису се штедела ни деца од тек неколико месеци, али ни читаве породице које су свој крвави крај дочекале на неком од безбројних поља смрти.
Како су јуришни одреди Црвених Кмера у то време били кратки с мецима, егзекуције су се вршиле зашиљеним бамбусовим штапом: “контрареволуционар” би клекнуо над големом јамом, након чега би му верни војник партије у потиљак забио ово примитивно, али - показаће сурова камбоџанска статистика - надасве ефикасно оружје. Коловође “контрареволуције” чекала је пуно страшнија смрт: неки од њих били су набијани на колац и остављани да живи скончају у најстрашнијим мукама, други су у дрвеним кавезима изгладњивани до смрти, а преостали су упућени у неке од радних кампова док од исцрпљености нису поумирали.
