Петровац на Млави

Из пројекта Википедија

Петровац на Млави је град и седиште општине у источној Србији, у Браничевском округу. Петровац је удаљен 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и коју му надене назив по његовом пријатељу, извесном Петровићу. Општина има тридесет три сеоска насеља са око 46.000 становника, од чега сам град Петровац на Млави има 8.000 становника.

[уреди] Становништво

Општина Петровац припада групи депопулацијских подручја. Прираштај броја становника има сталну силазну путању почев од пописне 1961. године, тако да 1997. године износи -3,7%. Исељавање радно способног и фертилног становништва и опадање фертилитета условили су погоршање односа у старосној структури становништва.

[уреди] Географски положај

Територија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина Хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејзажом и родном земљом на којој све добро успева. Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове општине. У административном погледу општинa Петровац припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац. На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом и аутопутем Београд-Ниш, на другој страни.

Град Петровац, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом. У њему према попису из 1991. године живи 7728 становника.

Територија општине Петровац има развијену хидрографску мрежу (Млава, Бусур, Витновница, Шетоњска река) чије су воде доброг квалитета углавном сачуване од загађења. Изузетак представља део тока реке Млаве, низводно од града Петровца, где се услед директног, неконтролисаног испуштања индустријских отпадних вода налази у III класи квалитета. Изграђене су три мини акумулације Бусур, Кореница и Ждрело, чија је основна намена регулисање бујица и заштита од поплава.

На десетом километру од Петровца према Жагубици налази се бушотина из које извире термоминерална вода температуре 40 степен целзијусових која припада групи олигоминералних, сулфидних хомеотерми, због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика вода се према налазима Института за физикалну медицину и рехабилитацију РС и завода за интерне болести „Др Властимир Годић“ из Београда, може користити у балнеотерапијске сврхе као допунско средство у лечењу хроничних обољења (реуматизам, псориаза, хронични акцем, последице траума и стања после прелома костију).

[уреди] Историја

[уреди] Привреда

Општина Петровац је у читавом претходном вишедеценијском периоду имала статус недовољно развијених подручја, који су опредељивали неразвијена привредна структура, некомплетираност инфраструктурних и социјалних услова и неповољне демографске тенденције.

Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Расположиве материјалне фондове у привреди карактеристише преовлађујући удео пољопривредних ресурса, претежно и мањи број изграђених привредних капацитета са флексибилним производним програмима и релативно добром тржишно перспективом. Они представљају солидни полазни ослонац општине, али се може рећи да у корелацији са осталим факторима и условима развоја привредна структура није задовољавајућа тј. нису у довољној мери искоришћене оптималне развојне могућности овог подручја. Последњих година уочљиви су позитивни импулси импулси који долазе из промена власничке структуре у којој се поред претежног индивидуалног пољопривредног сектора запажа пораст удела приватног предузетништва у осталим привредним сферама. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа са сразмерно малим доприносом укупном развоју и учешћу у народном доходку. Ипак, расположиви индустријски капацитети имају перспективне производне програме који су показали виталност и фелксибилност у отежаним условима привређивања, те су чак и у време ратног стања радили непрекидно и ниједно предузеће није уведено у случајни поступак. Ради се о малим и средњим предузећима и технолошко интезивним делатностима које ангажују релативно мали број запослених, па се простор за додатно запошљавање може тражити у новим програмима. Поред индустрије у Општини је развијено и грађевинарство у чијем је саставу и производња грађевинског материјала.

Петровац је у Републици познат као општина која има велики број становника на привременом раду у иностранству који располажу инвестиционим потенцијалом. Због тога је малој привреди дат велики значај. У релативно кратком временском периоду приватним средствима остварен је велики број угоститељских и трговинских радњи, бензинских пумпи, а у последње време све су већа улагања у производне објекте: мини млекаре, прерада уљарица, погони металне, алуминијумске и дрвопрерађивачке прераде и столарије, пекаре, стругаре, погони за прераду меса, мини пиваре, погони за производњу воћних сокова.

Пољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају 74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва. У наредном периоду у циљу ефикаснијег коришћења и даљег унапређења, неопходно је предузети бројне мере за унапређење земљишта. Основни задатак биће ефикасније коришћење пољопривредних ресурса, наводњавање и измена пољопривредне производње у корист производње сировина које се на лицу места или у другим погонима могу прерађивати пре свега развојем воћарске производње, проширивањем засада воћњака и повећањем њихових приноса, као и интезивнијим развојем сточарске производње и повећањем приноса са ливада и пашњака.

После пољопривреде и индустрије, трговина је трећа област по значају у општини. Остварени ниво услуга има тенденцију повећања. Снабдевеност становништва прехрамбеним и осталим потрошним добрима је задовољавајућа а мрежом малопродајних објеката покривена су сва насељена места.

Туристички потенцијали општине нису активирани, па је туристичко-угоститељска делатност задржала релативно ниско учешће у структури друштвеног производа. У својинској структури доминира приватни сектор чији се удео стално повећава. Иначе, сама општина располаже обиљем туристичких атракција међу којима је у првом реду нетакнута природа. Шуме у Подхомољу чекају туристе да их открију и посете, река Млава је једна од ретких река која је већим делом незагађена и представља прави рај за развој риболовног и ловног туризма. Хотел у Петровцу и мотел код манастира Горњак нуде смештај и чувене хомољске специјалитете. Нетакнута природа прави је изазов за љубитеље сеоског туризма и здраве хране.

Значајан економски потенцијал приватних предузетника био је предуслов за инвестирање у стамбено-пословне објекте у граду и појединим насељима. Општина подстиче развој мале привреде значајним пореским олакшицама, поједностављењем и убрзањем добијања дозвола за рад, давањем локација и земљишта на привремено и трајно коришћење.

Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара, те је степен шумовитости мањи од републичког просека. У друштвеном сектору се налази 24,5% шума чија је организација и управљање поверено ЈП „Србијашуме“ - Шумском газдинству „Северни Кучај“. Просечна дрвна маса се углавном користи као огревни материјал, а свега 30% као техничко дрво. Богатство шума је увећано шумским плодовима (лековито биље, печурке, семена лишћара) чије је досадашње коришћење било недовољно. Даљи развој овог ресурса обухватаће обимније радове на континуираној примени одговарајућих мера заштите, подизању, санацији и узгоју шума, као и повећању бројности и разноврсности дивљаћи и унапређењу ловства.

На територији општине налазе се значајна лежишта угља, песка, шљунка и мање резерве грађевинског материјала. У млавско-петровачком басену налазе се значајне резерве лигнита и мрко-лигнитног угља. Најдебљи угљени слој је код Мелнице. У североисточном делу (Рановац, Кладурово) јавља се најстарији палеозоијски камени угаљ. На планинским теренима Хомоља откривене су одређене резерве кречњака пешчара који се користи као грађевински камен. Експлоатација црвеног пешчара и кречњака врши се на локалитету Ждрела. У наредном периоду неопходно је спровести додатна геолошка истраживања на локалитету Мелнице и урадити студију оправданости коришћења рудника, у циљу експлоатације мрко-лигнитског угља.

Инфраструктурна опремљеност подручја општине Петровац не задовољава у потпуности потребе привреде и становништва. Због недостатка средстава за одржавање и изградњу, саобраћајна и електроенергетска инфраструктура имају веома лоше техничко-експлоатационе карактеристике. Стање локалне путне мреже и технички ниво чак и модернизованих путева регионалне важности овог подручја релативно је низак због постојања веома лоших и деоница са потпуно пропалим коловозом или пак немодернизованих макадамских делова пута, на којима се саобраћај обавља веома отежано јер су читави путни правци деградирани и ван своје нормалне функције. Сви главни путни правци пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава виталне функције града.

У општини Петровац сва насеља су електрифицирана, али је због дугогодишњег недостатка средстава за одржавање, реконструкцију и развој електроенергетски систем у једном делу технички застарео те није у стању да у потпуности на поуздан и безбедан начин задовољи енергетске потребе привреде и становништва.

Стање ТТ комуникација је нешто боље, али није потпуно задовољавајуће. Више од 60% укупног броја прикључака лоцирано је на сеоском подручју тако да је у просторном смислу преко половине потреба за овим видом комуникација ипак задовољено. Остатак попуњава и присуство мобилне телефоније.

Од објеката водопривредне инфраструктуре извршена је регулација реке Млаве од Лесковца до Петровца, кроз сам град и од Рашанца до Дубочке. Долином Млаве од Петровца до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање. На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система са наводњавање. За регулисање бујица и одбрану од поплава служе 3 мини акумулације. Поједини делови општине изложени су процесу ерозије, нарочито нагиби без биљног покривача у горњем току реке Млаве и њених притока, као и вртаче у брдским областима.

Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада.

Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из карсног извора у селу Шетоње, а у току су радови на новом изворишту у реону Малог Лаола. У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Изграђени сеоски водоводи постоје у Ждрелу, Бистрици, Стамници, Мелници, Везичеву и делу Витовнице, а граде се тренутно у Великом Поповцу и Ћовдину.

Град Петровац има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне воде се изливају у Млаву и загађују је. Започета је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и до сада је изграђено само постројење за механичко пречишћавање. Наставак реализације ове инвестиције зависи од обезбеђења финансијских средстава. Канализациона мрежа не постоји у сеоским насељима и ни у једном насељу нису испитиване техничке могућности за њену изградњу.

Градска депонија лоцирана је поред пута Петровац-Добрње, ван града на површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства. На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити земљиште за проширење, За припрему земљишта и нове парцеле, као и за санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства што је уједно и највећи проблем.

У Петровцу ради топлана капацитета 60.000 квадратних метара животних простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета што би у наредном периоду требало у потпуности искористити. У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички пројекат за изградњу новог гробља на новој локацији и започети су радови на изградњи капеле у самом Петровцу. У граду је уређен парк на око 5 хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2 велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста. Изграђен је паркинг а бројне улице су пресвучене асфалтом. КЈП „Извор“ се стара о водоснабдевању, одржавању градске чистоће, одношењу отпада, обнови и одржавању паркова и зеленила.

[уреди] Култура

У општини Петровац мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац, Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и једна средњошколска установа - Гимназија општег смера са одељењем Трговинске школе из Београда. Већина школских установа је у добром стању и солидно опремљена изузев Лопушника (разрушена школа, настава у оквиру Дома културе), Лесковца, Везичева, Рановца (стара зграда изгорела, нова стављена под кров, настава у неусловним просторијама Дома културе и задруге) Кладурова, Старчева (у дому) и Орљева (урађен темељ).

У општини постоји једна претшколска установа-Дечији вртић „Галеб“ који спроводи заштиту деце од 18 месеци до претшколског узраста, са 8 истурених одељења. Зграда је скоро реновирана, али је велики проблем недостатак простора за смештај свих заинтересованих корисника.

Програми културно-уметничког рада остварују се преко Центра за културу и КПЗ. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и просторијама некадашњег Дома војске. У сеоским насељима домови културе су углавном у функцији осим у Витовници где се врши реновирање, у Трновчу и Дубочкој домови су у изградњи, док у Вошановцу, Крвију, Малом Лаолу и Лопушнику нису у функцији. У оквиру Центра за културу ради и биоскоп „Дело“.

Такође, у Петровцу постоји Народна библиотека „Ђура Јакшић“ општег типа која се налази у скученом простору и нема читаоницу. При сеоским школама постоје приручне библиотеке са ограниченим фондом књига. У поступку је оснивању Завичајног музеја са археолошким одељењем, одељењем за историју уметности и одељењем за етнологију.

Традиционалних културних манифестација има више, али је најзначајнија Такмичење села, републичка манифестација која се код нас одржава још од 1961. године. Захваљујући овој манифестацији сачувано је непроцењиво благо народног стваралаштва, оригиналан фолклор, изворна музика и етнолошка баштина. 1999. године прво место на такмичењу села освојило је Велико Лаоле. Значајно је поменути и међународни фестивал дечијег народног стваралаштва „Крени коло“ у Ћовдину који се организује од 1993. године и окупља фолклорне групе дечијег узраста. Такође, треба поменути Републичку смотру дечијег ликовног стваралаштва „Делис“ који има богату и дугу традицију, смотру рецитатора и Југословенски фестивал изворне народне музике „Млава пева“ који се одржава у Великом Лаолу.

Информисаност на територији Општине је на задовољавајућем нивоу па тако постоји приватна радио-телевизија „Млава-медија“ са сопственим радио и ТВ програмом, Радио Петровац као општинска радио станица и приватна радио станица „Херц“. Петровац и један број насеља су у већини покривени кабловском ТВ која функционише на задовољавајући начин. Постоји и једно јавно гласило „Млавска зора“ који излази повремено, а редовно стиже сва дневна штампа и часописи.

У општини Петровац физичка култура је изузетно развијена. Највише доминира фудбал и већина насеља има фудбалске клубове, од којих се ФК „Слога“ Петровац и ФК „Борац“ Велико Лаоле такмиче у српској лиги. У Петровцу постоји фудбалски стадион са трибинама и помоћним асфалтираним теренима, а у оквиру Гимназије и отворени стадион малих спортова. Фискултурне сале постоје у Гиманзији и школи Буровац, а започета је изградња спортске хале капацитета 1.500 седишта у самом граду чијим би се завршетком помогао развој малих спортова и омогућила савременија настава физичког васпитања. У граду егзистирају 3 рукометна клуба (2 мушке и 1 женска селекција), кошаркашки клуб, шаховски и боди билдинг клуб.

Здравствену заштиту у Општини организује и спроводи Здравствени центар, формиран 1998. године који има Дом здравља и болницу општег типа. У насељима Буровац, Велики Поповац, Манастирица, Мелница, Рашанац и Бистрица су лоциране здравствене амбуланте, а у Великом Лаолу, Рановцу и Шетоњу здравствене станице. Поред ових установа, у Великом Поповцу и Стамници постоје заводи за смештај деце и омладине ометене у развоју.

Социјалну заштиту у општини спроводи Центар за социјални рад који има седиште у Петровцу и свој Пословни простор уз истурено одељење Жагубица.