Патријарх српски Герман
Из пројекта Википедија
патријарх Герман | |
---|---|
Његова светост патријарх српски господин Герман |
|
рођен: | 19. август, 1899. Јошаничка Бања, Србија |
преминуo: | 27. август, 1991. Београд, Србија |
Патријарх Герман (световно име Хранислав Ђорић) рођен је 19. августа 1899. у Јошаничкој Бањи од оца Михаила, учитеља (који је касније рукоположен у чин ђакона и презвитера) и мајке Цвете. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију, у Београду и Сремским Карловцима 1921. Извесно време је студирао права у Паризу, а потом је завршио Православни богословски факултет у Београду (1942. године).
У чин ђакона рукоположио га је епископ жички Јефрем и поставио га за писара Духовног суда у Чачку. Предавао је веронауку у чачанској гимназији. Из здравстевних разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927, постављен је за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938, постављен је за референта Светог архијерејског синода. На тој дужности га је затекао избор за викарног епископа моравичког. Као удовог свештеника, замонашио га је у манастиру Студеници епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман.
Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, патријарх српски Викентије уз учешће епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија.
Новоизабрани епископ Герман је, у исто време, примио и дужност главног секретара Светог архијерејског синода, коју је вршио све до избора за епископа жичког 1956. У исто време, уређивао је "Гласник", службени лист Српске православне цркве.
На заседању Светог архијерејског сабора 1952. године изабран је за епископа будимског. После смрти епископа жичког Николаја, 1956, епископ Герман изабран је за епископа жичког.
На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958.
Био је 32 године патријарх Српске православне цркве од 1958. до 1990.
Једна од његових највећих заслуга је та што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду, после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је 88 пута патријарх Герман подносио молбу и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње, после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. одслужена архијерејска литургија и постављена повеља.
Веома се трудио на отварању богословије и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа.
Када је 1989. године сломио кук био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. Према мишљењу лекара са ВМА није више био у стању да обавља сложене црквене дужности и архијереји су донели одлуку да бирају новог патријарха, крајем 1990. године. Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. и сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду.
Његов наследник на патријаршијском трону је патријарх Павле.
О животу патријарха Германа написана је књига "Патријарх српски Герман у животу и борби за Спомен-храм" од аутора Милана Д. Јанковића, протојереја-ставрофора и дугогодишњег секретара Светог архијерејског синода. Ова књига има више од 700 страна и најбољи је извор информација о патријарху Герману.
[уреди] Спољашње везе
Претходник: Викентије |
патријарх српски | Наследник: Павле |
Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |