Откриће Америке
Из пројекта Википедија
Пре него што су Португалци стигли до свог циља, ђеновљански мореопловац Кристофер Колумбо је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план којии је сажет у речима "тражи ти исток преко запада и идући на запад стићићеш у земље где се рађају зачини".
Поред чврстог уверенња да землја има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту фирентинског географа Тосканелија која је била доста нетачна ер су обале Јапана биле нацртане на удаљености од једне трећиме Землњиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је уствари био. колумбо је најозбиљбније схваћен у Шпанији, успео је да одбрани свој план пред универзитетом у Саламанки, па је Кастиљска краљица Изабела пристала да га помогне. Међутим, рад против мавара одложио је остваренје плана све до 1492. Тада је краљица дала највечи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путованју, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва.
У пролеће 1492. три каравеле "Пинта", "Нина" и "Миња" са око 90 чланова посаде испловиле су из Шпанске луке Палос. На Канарским острвима је извршена поправка једног брода, а затимје настављена пловидба ка западу. После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно 12. октомбра 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахами, које је Колумбо назвао Сан Салвадор (Свети Спаситељж).
Откривене су ускоро и обале Кубе, Хаити, али од очекиваног изобиља зачина, сребра и злата ни трага. У Шпанији је Колумбо доживео прави тријумф, тврдећи да је открио Индију, те се у Европи одомаћио израз индијанци за становнике Америчког континента. Колумбо је предузео још три путовања. При томе је наишао на Малу Азију, Јамајку, затим на обале Централне Америке. Због лошег стања у тим насеобинама он је оптужен и у ланцима је одведен у Шпанију после трећег путовања. Две године након повратка са трећег путовања 1506. године умро је не сазнавши за знаћај свог подвига да је открио континент.
Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању дотада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову Terra America (Америчка земља). Представе о новом континетну постале су јасније када је Франциско Балбоа 1531. године открио Велики или Тихи океан прешавши Панамски превлаку
