Осман Ђикић
Из пројекта Википедија
Осман Ђикић (7. јануар 1879, Мостар — 30. март 1912, Мостар), босанско-херцеговачки и српски пjесник, аутор драма, публициста и политичар. Осман Ђикић и Авдо Карабеговић били су међу носиоцима српске приче у Босни међу Србима-мухамеданцима.
Свршио је основну школу и пет разреда гимназије у Мостару, затим је отишао у Београд, оданде у Цариград, па у Беч, гдје је завршио трговачку академију. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. 1909 изабран је за секретара муслиманског потпорног ђачког друштва Гајрет. Тада се преселио у Сарајево, гдје је уређивао и друштвени лист Гајрет. 1910 покренуо је политички лист Самоуправу у Сарајеву, и био му је главни уредник. Писао је пјесме и многе ствари у прози, у у Босанској Вили, Зори и другим књижевним листовима. Штампао је посебно збирку пјесама Ашиклије, а у друштву са Авдом Карабеговићем Хасанбеговим и Омер-бегом Сулејманпашићем издао је другу збирку пјесама, под насловом Побратимство.
Написао је и низ родољубивих пjесама између којих је »Српска вила« посвећена Ристи Радуловићу:
- Ох не плачи вило, утри горке сузе!
- Јер већ сунце мило и нама се рађа,
- Брат се с братом мири, престануће свађа!
- И Србин ће стрести опет тешке узе !!!
[уреди] Литература
- Хамза Хумо , Национализам у бос.-херц. књижевности, Сарајево, 1929
- Народна енциклопедија, 1927 г.
