Октав Мирбо
Из пројекта Википедија
| Октав Мирбо | |
|---|---|
 Француски новинар, полемичар, књижевни критичар, романсијер и драмски писац |
|
| рођен: | 16. фебруар, 1848. Тревиер, Француска |
| преминуо: | 16. фебруар, 1917. Париз, Француска |
Октав Мирбо (фр.Octave Mirbeau) (16. фебруар 1848. - 16. фебруар 1917), је био француски новинар, полемичар, књижевни критичар, романсијер и драмски писац једна је од најинтересантнијих и најоригиналнијих фигура књижевног света из периода Belle epoque. Велики је био демистификатор.
Октав Мирбо је коначно заузео место које му припада: једно од најзначајнијих у нашој књижевности. Прототип је ангажованог писца, он је анархиста и индивидуалац и велики демисификатор људске природе и институција које отуђују људе, тлаче их и убијају. Зачео је естетику откровења и одредио себи мисију да „оне који се понашају као да не виде присили да погледају Медузу у лице“. Зато је почео да преиспитује, не само буржоаско друштво и капиталистичку економију, него и владајућу идеологију и традиционалне књижевне форме, јер сви они доприносе умртвљавању савести и стварању лажне и непотпуне слике о нашој судбини и о судбини друштва. Нарочито се истицао у борби за напуштање тзв. реалистичког романа. Одбацујући натурализам, академизам и симболизам, нашао је свој пут негде измедју импресионизма и експресионизма, а велики број писаца двадесетог века његови су дужници.
[уреди] Библиографија
1.
- Le Calvaire (1886).
- L'Abbé Jules (Опат Жил) (1888).
- Sébastien Roch (1890).
- Dans le ciel (На небу) (1892.-1893.)
- Les Mauvais bergers (1897).
- Le Jardin des supplices (Врт мучења) (1899).
- Le Journal d'une femme de chambre (Дневник једне собарице) (1900).
- Les Vingt et un jours d'un neurasthénique (21 дан једног неурастеника) (1901).
- Les affaires sont les affaires (Посао је посао) (1903.)
- Farces et moralités (1904).
- La 628-E8 (1907).
- Le Foyer (Огњиште) (1908).
- Dingo (1913).
- Contes cruels (1990).
- L'Affaire Dreyfus (1991).
- Combats esthétiques (1993).
- Combats littéraires (2006).
2.
- Pierre Michel - Jean-François Nivet, Octave Mirbeau, l'imprécateur au coeur fidèle, Séguier, 1990.
- Pierre Michel, Les Combats d'Octave Mirbeau, Besançon, 1995.
- Samuel Lair, Mirbeau et le mythe de la Nature, Presses universitaires de Rennes, 2004.
- Cahiers Octave Mirbeau, n° 1-13, 1994-2006.
[уреди] Спољашње везе
- Société Octave Mirbeau ((fr))
- Pierre Michel, Bibliographie d'Octave Mirbeau, 2006 (pdf.) ((fr))
- [1] "Sartr i Mirbo : Od mučnine do angažmana", Пјер Мишел ((sr)).
- "Случај Октав Мирбо" - Од књижевног пролетера до интелектуалца" (Резиме), Пјер Мишел ((sr))
- "Виктор Иго у очима Октава Мирбоа" (Резиме), Пјер Мишел ((sr))
