Милорад Улемек Легија

Из пројекта Википедија

Милорад Улемек Легија (рођен 15. марта 1968. у Београду) је бивши српски војник који је служио у бројним војним јединицама, а највише је познат по служби у Црвеним береткама, огранку српске тајне полиције.

Садржај

1 Биографија
2 Занимљивости
3 Извори

[уреди] Биографија

[уреди] Француска легија странаца.

Улемеков отац Милан је био подофицир у ЈНА, а његова мајка Наталија је била домаћица. Био је живахан дечак који је често упадао у невоље. Завршио је курс за аутомеханичара и матурирао у медицинској школи. Након неуспеле пљачке 1985. је побегао у Француску и 10. априла 1986. је ступио у Француску легију странаца. Остао је у Легији неколико година, борећи се у Чаду, Либији, Бејруту, Француској Гијани и Ираку (у Заливском рату). ^[1] Због овог дела каријере је добио надимак Легија.

[уреди] Српска добровољачка гарда

Улемек се вратио у Србију на почетку југословенских ратова и приступио је Српској добровољачкој гарди (Аркановим Тигровима), паравојној јединици која је брзо постала позната по бројним ратним злочинима. Улемек је прво био инструктор, а касније је унапређен у једног од заповедника Гарде и борио се са Арканом у Хрватској и Босни. Командовао је специјалном јединицом у источној Славонији под именом "Супер Тигрови" која је деловала 1994-1995 око Бихацког џепа.

[уреди] Црвене беретке

Када су Тигрови распуштени 1996, Улемек је ступио у Јединицу за специјалне операције Службе државне безбедности, која је познатија као Црвене беретке. Црвене беретке су номинално биле антитерористичка јединица, али су широко сматране Милошевићевом преторијанском гардом. Улемек је постао комадант Црвених беретки 1999.

Током рата на Косову, Легија је командовао Црвеним береткама на бојишту. Као и Босни и Хрватској, иза себе је оставио бројне оптужбе за зверства и ратне злочине. ^{[тражи се извор]}

Осумњичен је за умешаност у убиство четири званичника Српског покрета обнове Вука Драшковића у лажираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали.

Легијина улога током демонстрација 5. октобра је контроверзна, али је најприхваћенија верзија да се срео са Војиславом Коштуницом и Зораном Ђинђићем и преговарао о промени стране. Црвене беретке нису интервенисале да зауставе немире и спасу Милошевића, a заузврат им је нова влада оставила већину њихових привилегија и није их прогонила, нити чак дубље задирала у њихове животе и њихову прошлост.

У априлу 2001. је на свој захтев смењен са места комаданта Јединице за специјалне операције.

[уреди] Суђења

Легија је оптужен за учешће у убиство Зорана Ђинђића 12. марта 2003. Од тог дана се налазио у бекству. Предао се 2. маја 2004.

Јуна 2005. Легија је осуђен на 15 година затвора због своје умешаности у убиство на Ибарској магистрали и покушај убиства Вука Драшковића јуна 2000. у Будви. На пресуду је уложена жалба и Врховни суд Србије ју је уважио крајем марта 2006. Случај се по трећи пут вратио у Окружни суд.

Јула 2005. Легија је осуђен на 40 година (максимална казна) за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви. Јуна 2006. Врховни суд Србије је потврдио пресуду.

[уреди] Занимљивости

Пре неколико година је уместо породичног имена Улемек почео да користи презиме своје супруге - Луковић.
Објавио је две књиге "Гвоздени ров" и "Легионар".