Међународни рачуноводствени стандарди
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак раздвоји на више чланака доступних из вишезначне одреднице. (Разговор) |
[уреди] Међународни рачуноводствени стандарди - појам
Међународни рачуноводствени стандарди (у даљем тексту МРС) представљају рачуноводствене стандарде уведене да би се постигла транспарентност и једнообразност финансијских извештаја било ког економског субјекта без обзира на делатност којом се бави и земљу у којој послује. МРС имају сврху свестранијег, лакшег и бољег разумевања финансијских извештаја уз основни циљ да обезбеде податке и информације за упоредне анализе за несметано пословно комуницирање заинтересованих субјеката које резултира бржем протоку робе и капитала. МРС уствари представљају, неку врсту хармонизације различитих рачуноводствених регулатива које се односе на припрему и приказивање финансијских извештаја који служе као основа за доношење економских одлука. Стандарди као појам су у примени скоро у свим областима технике, технологије, природним наукама и другим областима. Њих прописују надлежни стручни државни органи. Што се тиче МРС они су углавном у облику норми понашања и поступака у професионалном раду рачуновођа да би њихове информације о пословању неког економског субјекта биле квалитетне за потенцијалне заинтересоване кориснике тих информација. Рачуноводствени стандарди у себи укључују и норме професионалне етике Рачуновођа.
МРС у свом основном значењу подразумевају договорена правила о припремању, признавању, одмеравању или вредновању и презентацији ставки рачуноводствених исказа економског субјекта. Основни елементи финансијских извештаја економских субјеката су: Биланс стања, на крају пословне године, Биланс успеха за пословну годину на чијем се крају саставља биланс стања, Готовински ток за исти период за који се саставља Биланс успеха и Промене на капиталу.
Поред овог економски субјекти састављају Анекс – додатни рачуноводствени извештај као и Извештај о пословању. Такође обелодањују примењене рачуноводствене политике у горе поменутим финансијским извештајима. Основна сврха Биланса стања је да обезбеди податке о финансијској позицији економског субјекта, Биланс успеха даје информације о рентабилности или зарађивачкој способности, а информације о променама у финансијској позицији даје Биланс токова готовине. Делови финансијских извештаја су у суштини међусобно испреплетани и одражавају различите аспекте истих пословних трансакција и догађаја и сви заједно могу да пруже адекватну информацију о неком економском субјекту.
Да би припремио Финансијске извештаје рачуновођа мора да изврши признавање одређених категорија које чине саставни део неког финансијског извештаја, односно економских трансакција или догађаја који су груписани према својим економским карактеристикама. Ако је у питању Биланс стања јасно морају да се разграниче категорије које представљају имовину – Активу тог биланса (као што су: новчана средства, основна средства, потраживања од купаца, улози и други пласмани код других и сл.). Пасиву чине: капитал, резерве, обавезе према добављачима,обавезе према кредиторима и сл. Горе поменути елементи Биланса стања се директно односе на одмеравање финансијске позиције економског субјекта.
У Билансу успеха ради се о посебно разврстаним и исказаним приходима и расходима и облицима резултата по истим. На пример: пословни приходи, пословни расходи и резултат добитак или губитак из пословне активности, затим финансијски приходи и расходи и резултат финансирања и непословни и ванредни приходи и расходи и њихов резултат. Сви заједно дају коначни резултат економског субјекта. У Извештају о новчаним токовима такође се идентификују посебни токови наплате – прилива или исплате – одлива готовине који се односе директно на пословне активности,активности финансирања и инвестиционе активности економског субјекта.
Признавање елемената финансијских извештаја је процес уношења у Биланс стања или Биланс успеха неке позиције која задовољава дефиницију елемената и критеријума за признавање, а то су:
- Вероватноћа да ће се будуће економске користи у вези са том позицијом сливати или одливати из екомомског субјекта
- Да билансна позиција има набавну цену или вредност која се може поуздано измерити.
Вероватноћа настанка будућих економских користи се процењује на основу чињеница које су расположиве у тренутку припремања финансијских извештаја. На пример, када је вероватно да ће бити наплаћено потраживање које припада предузећу, онда је, у недостатку супротних доказа, оправдано да се то потраживање призна као део имовине предузећа.
Међутим, за одређени део потраживања постоји вероватноћа да он уопште неће бити наплаћен, па се тај део, чија се вредност утврђује проценом свих релевантних околности, признаје као елеменат расхода. Вредновање или одмеравање идентификованих износа имовине и обавеза као и прихода и расхода ради реалног приказивања у финансијским извештајима је утврђивање од стране рачуновође да ли ће нека позиција бити укључена у Биланс успеха или пренета у наредни период односно унета у Биланс стања.
Постоје четири основе за вредновање неке позиције финансијских извештаја, а то су: историјски трошак (набавна вредност), текући трошак (репродукциона вредност), могућа тржишна вредност и садашња вредност.
Најчешће се примењује као основица историјски трошак комбинован са осталим основицама за вредновање који једино у инфлаторним условима није реалан па се уместо њега користи метод репродукционе вредности – тзв.цена замене.
[уреди] Циљ примене Међународних рачуноводствених стандарда, кратак историјат и примена у нашој рачуноводственој пракси
Циљ рачуноводствених стандарда је остварен ако финансијски извештаји дају истиниту и објективну тзв. фер информацију о неком економском субјекту. Примена рачуноводствених стандарда омогућава бољу, лакшу и поузданију информацију о финансијском положају неког економског субјекта као и приказ његове зарађивачке способности, за шта су заинтересовани потенцијални корисници финансијских информација као што су: акционари, менаџмент, запослени, инвеститори, банке кредитори и други. Пре него што се финансијски извештаји обелодане широј јавности они подлежу преиспитивању од стране независних овлашћених стручњака као што су ревизори. Њихово мишљење на финансијске извештаје рачуновође неког економског субјекта је меродавно у смислу тога да ли су ови финансијски извештаји истинити и објективни или нису.
Суштина је у томе да се добије поуздана потврда о доследној примени рачуноводствених стандарда у свим сегментима који су обухваћени финансијским извештајима. Финансијски извештаји приказују такође, колико је руководство добро управљало ресурсима које су му акционари поверили на управљање. Финансијски извештаји обухватају и опис примењених рачуноводствених политика које треба да су конзистентне да би подаци били упоредиви. За правилност и тачност презентирања финансијских извештаја примарна одговорност лежи на руководству предузећа. За финансијско извештавање постоји концептуални оквир који треба да прате рачуноводствени стандарди као опште прихваћени теоријски принципи у области рачуноводства. Концептуални оквир који је рачуноводствена професија развила у различитим земљама полази од тога да финансијски извештаји треба да буду корисни онима којима су намењени.
Рачуноводствено информисање на бази МРС добија свој потпуни утицај и значај отварањем привреда у целом свету и глобализацијом тржишта свих врста.
Самим тим државни монопол у овој области губи свој значај, а са њим и национални стандарди које оне прописују за примену на својој територији, а који могу да се разликују од прихваћених међународних рачуноводствених стандарда.
Основни предуслов за то је међусобно пословно информисање економских субјеката широм света без обзира на државно уређење , развијеност привреде и слично.
1973. године 16 професионалних рачуноводствених асоцијација је основало Комитет за међународне рачуноводствене стандарде IASC ( International Accounting Standards Commitee), са седиштем у Лондону и то:
- Аустралија:
- Тhe Institute of Chartered Accountants
- Australian Society of Accountants
- Канада
- Тhe Canadian Institute of Chartered Accountants
- Француска
-
- Ordre des Experts Comptables et des Comptables Agrees
-
- Немачка
- Institute der wirtschaftsprufer in Deutschland Wirtschaftspruferkammer
- Јапан
- Тhe Japanese Institute of Certified Public Accountants
- Мексико
- Instituto Mexicano de Contadores Publicos, А.C.
- Холандија
- Nederlands Institut van Register – accountants
- Уједињено Краљевство и Ирска
- Тhe Institute of Chartered Accountants in England and Wales
- Тhe Institute of Chartered Accountants of Scotland
- Тhe Institute of Chartered Accountants in Ireland
- Тhe Institute of Cost and Management Accountants
- Тhe Chartered Institute of Public Finance and Accountancy
- САД
- American Institute of Certified Public Accountants
1975. године Комитет издаје Предговор Саопштењима Међународних Рачуноводствених стандарда.Од тада до данас ова саопштења стално трпе измене и усавршавања.
Током периода Комитет за Међународне рачуноводствене стандарде је приступио Међународној федерацији рачуновођа (Тhe International Federation of Accountants - IFAC), која је основана 1977. године као независна и самостална организација.
Комитет за међународне рачуноводствене стандарде има консултативне групе које чине угледне међународне професионалне и пословне институције.
Сви они настоје да дође до максималног усаглашавања националних рачуноводствених стандарда са међународним рачуноводственим стандардима , а у даљој будућности вероватно ће доћи на глобалном плану и до примене овако уједначених стандарда као вид нормативног регулисања рачуноводства са циљем унапређења и лакшег приступа рачуноводственим информацијама које би биле разумљиве, поуздане, истините и објективне за све заинтересоване кориснике тих информација.
Данас Асоцијација носи назив Одбор за међународне рачуноводствене стандарде који броји 156 чланица, а међу њима је и наша земља од 1997. године. Од 1981.године почиње снажан процес изградње професионалне регулативе када се доноси и Кодекс професионалне етике рачуновођа. Изменама и допунама 1993.године, Кодекс професионалне етике је усаглашен са IFAC-овим кодексом.
Истовремено је отпочео рад на установљавању рачуноводствених и финансијских начела, усвојених и проглашених 1989. године, а потом се приступило и изради југословенских рачуноводствених стандарда.
Њихово доношење, усвајање и проглашавање је завршено 1991/92. године , када су и објављени, а 1993. године донет је југословенски рачуноводствени стандард 31 – Стручна оспособљеност за самостално вођење рачуноводства ( у сарадњи са АCCА –Association of Chartered Certified Accountants, данас водећа међународно призната професионална организација). Југословенски рачуноводствени стандарди – укупно 33 су углавном били усклађени са МРС,али су имали и југословенске специфичности.
Значајне разлике су постојале у односу на МРС а односе се на третман корекција за ефекте хиперинфлације и ванредних позиција , као и друге мање значајне разлике , посебно у вези са обрачуном амортизације основних средстава и нематеријалних улагања. Савез рачуновођа и ревизора Србије, као професионална организација је настојао да се област рачуноводства професионализује и законски регулише по узору на развијене земље света што у крајњем доприноси да финансијски извештаји добију нови квалитет и транспарентност тј. постану разумљиви за широк круг корисника тих информација. Извршен је превод постојећих МРС.У циљу едукације рачуновођа и целе те струке организовани су бројни семинари, симпозијуми, саветовања и сл. Савезна скупштина је усвојила Закон о ревизији и рачуноводству на седници Већа грађана 26. децембра 2002. године и на седници Већа република 17. децембра 2002. године. Овим законом уређују се услови и начин вођења пословних књига, састављање, презентација, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, као и услови и начин вршења ревизије финансијских извештаја.
Одредбе овог закона односе се на предузећа, задруге, банке и друге финансијске организације, организације за осигурање, берзе и берзанске посреднике и друга правна лица, затим физичка лица која самостално обављају привредну делатност ради стицања добитка – предузетници који утврђују добит у складу са законом којим се утврђује порез на приход од самосталне делатности, осим предузетника који порез плаћају у паушалном износу.
Одредбе овог закона односе се и на предузећа и друге облике органозовања које је правно лице основало у иностранству, ако прописима државе у којој су основани није утврђена обавеза вођења пословних књига, састављања и ревизије финансијских извештаја. Одредбе овог закона не односе се на буџете и кориснике буџетских средстава осим ако посебним прописима није другачије одређено. Правна лица и предузетници дужни су да вођење пословних књига , састављање, презентацију, достављање и обелодањивање финансијских извештаја врше у складу са законом, професионалном и интерном регулативом. Под законском регулативом подразумевају се овај закон и подзаконски прописи који се односе на извршавање овог закона.
Под професионалном регулативом подразумевају се Кодекс етике за професионалне рачуновође, Међународни рачуноводствени стандарди (МРС),Међународни стандарди ревизије (МСР), национални стандарди који уређује услове за оспособљавање рачуновођа и ревизора и стицање стручних звања , национални стандард за рачуноводствени софтвер и други национални стандарди донесени у складу са саопштењима ауторитативних тела Међународне федерације рачуновођа (IFAC).
Под интерном регулативом подразумевају се интерни општи акти који садрже посебна начела, упутства и смернице за вођење пословних књига, састављање, презентацију, усвајање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, које доноси правно лице и предузетник, у складу са законском и професионалном регулативом. Члан 19 овог закона предвиђа да су правна лица и предузетници дужни да вођење пословних књига, састављање и презентацију финансијских извештаја врше у складу са рачуноводственим начелима дефинисаним у оквиру МРС. За признавање, процењивање и презентацију позиција финансијских извештаја примењују се МРС.
Превод, објављивање и усклађивање МРС и МСР у складу са препорукама Међународне федерације рачуновођа (IFAC), Одбора за Међународне рачуноводствене стандарде (IASB) и Комитета за међународну праксу ревизије (IAPC), врше правна лица која од одговарајућег органа Међународне федерације рачуновођа (IFAC) добију право за превод и објављивање.
Преводи текстова МРС су озваничени од стране Министра финансија и економије 30.децембра 2003. године.
[уреди] КРАТАК ПРЕГЛЕД МРС- а , ОСНОВНО ЗНАЧЕЊЕ , ЦИЉЕВИ И ДОМЕТИ
[уреди] МРС 1 ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
Циљ овог стандарда је да пропише основ за приказивање финансијских извештаја опште намене, да би се обезбедила упоредивост како са сопственим финансијским извештајима предузећа из претходних периода, тако и са финансијским извештајима других предузећа. Да би се тај циљ постигао, у овом стандарду утврђен је општи приступ приказивању финансијских извештаја, смернице за његову структуру и минимум захтева у односу на садржај финансијских извештаја. Признавање, мерење и обелодањивање специфичних пословних промена и догађаја уређено је другим МРС-ом. Овај стандард се примењује за приказивање свих финансијских извештаја опште намене, важи за све врсте предузећа укључујући банке и осигуравајућа друштва.
[уреди] МРС 2 ЗАЛИХЕ
Циљ овог стандарда је да пропише поступак рачуноводственог обухватања залиха у контексту система историјског трошка . Основно питање у рачуноводственом обухватању залиха је износ трошка који се признаје као средство и тако исказује све до признавања одговарајућих прихода .
Залихе су средства која се држе за продају у уобичајеном току пословања , која су у процесу производње за будућу продају или је то материјал или помоћно средство који се троше у процесу производње или приликом пружања услуга. Залихе обухватају робу која је набављена и држи се ради препродаје ( роба код трговца), може бити земљиште за продају или готови производи намењени продаји, недовршени производи, као и основни и помоћни материјал који се користи у процесу производње.
Залихе се мере по набавној вредности или по цени коштања , односно по нето продајној вредности, ако је нижа. Набавну вредност или цену коштања залиха чине сви трошкови набавке , трошкови конверзије и други настали трошкови неопходни за довођење залиха на њихово садашње место и стање. Трошкови конверзије обухватају директно утрошену радну снагу по јединици производа , обухватају и додељивања фиксних и променљивих трошкова који настају приликом конверзије материјала у готове производе.
Фиксни режијски трошкови не зависе од обима производње, а то су : амортизација , одржавање фабричких зграда и опреме као и трошкови руковођења предузећем. Променљиви режијски трошкови зависе од промене обима производње . Други трошкови се укључују у набавну вредност и цену коштања залиха само у мери у којој су настали приликом довођења залиха на њихово садашње стање. У цену коштања залиха могу се укључити и непроизводни режијски трошкови или трошкови пројектовања производа за посебне купце.
Трошкови који се искључују из цене коштања залиха, а признају се као расходи у периоду у којем су настали су : неуобичајено велико расипање материјала, радне снаге , затим трошкови складиштења, осим фазног складиштења у производњи, режијски трошкови администрације који не утичу на довођење залиха на садашње стање и место и трошкови продаје .
Залихе се обрачунавају по ФИФО методи ( прва улазна цена, једнака првој излазној) тако да ставке које остану на залихи на крају периода су по последњим набављеним ценама. По ЛИФО методи ( последња улазна цена, једнака је првој излазној ) претпоставка је да задње набављене залихе се прве продају тако да на крају периода остану оне залихе које су прве набављене или произведене. Према методи пондерисаног просека , цена коштања сваке ставке одређује се на основу пондерисаног просека цене коштања сличних ставки на почетку периода и цене коштања сличних ставки које су набављене или произведене током тог периода . Просек се може израчунавати периодично или приликом пријема сваке наредне пошиљке .
[уреди] МРС 7 ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ
Информације о токовима готовине једног предузећа помажу корисницима финансијских извештаја тако што им пружају основу за оцењивање способности предузећа да оствари готовину и готовинске еквиваленте, као и потребу предузећа за коришћењем тих токова готовине. Економске одлуке које доносе корисници захтевају претходну процену способности предузећа да створи готовину и готовинске еквиваленте, као и временски оквир и извесност њиховог стварања. Циљ овог стандарда је да обезбеди достављање информација о историјским променама у готовини и готовинским еквивалентима предузећа путем извештаја о токовима готовине у оквиру пословних активности, активности инвестирања и активности финансирања. Предузеће саставља Извештај о токовима готовине у складу са захтевима овог стандарда и приказује га као саставни део својих финансијских извештаја.
[уреди] МРС 8 НЕТО ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК ПЕРИОДА, ФУНДАМЕНТАЛНЕ ГРЕШКЕ И ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА
Циљ овог стандарда је да пропише класификовање, обелодањивање и рачуноводствени третман одређених ставки у билансу успеха, како би сва предузећа доследно припремала и приказивала биланс успеха. Овим стандардом се захтева класификовање и обелодањивање ванредних ставки и одређених ставки у оквиру добитка или губитка из редовних активности. Он прописује рачуноводствени поступак у погледу промена рачуноводствених процена, промена рачуноводствених политика и исправки фундаменталних грешака.
[уреди] МРС 11 УГОВОРИ О ИЗГРАДЊИ
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак за приходе и трошкове који су у вези са уговорима о изградњи. Због природе активности које се обављају у оквиру уговора о изградњи, датум када су активности из уговора започете и датум када су те активности завршене обично припадају различитим рачуноводственим периодима. Према томе, основно питање у вези са рачуноводственим обухватањем уговора о изградњи је распоређивање прихода по основу уговора и трошкова по основу уговора на рачуноводствене периоде у којима су грађевински радови извршени како би се утврдило када се они признају у билансу успеха као приходи и расходи.
[уреди] МРС 12 ПОРЕЗИ ИЗ ДОБИТКА
Овај стандард прописује рачуноводствени третман пореза из добитка тј. рачуноводствено обухватање текућих и будућих пореских последица. Овим стандардом се захтева да предузеће рачуноводствено обухвата пореске последице пословних промена и других догађаја на исти начин на који обухвата и саме пословне промене и друге догађаје. За пословне промене и друге догађаје признате у билансу успеха признају се и сви односни порески учинци. У овом стандарду се такође разматра и признавање одложених пореских средстава која произилазе из неискоришћених пореских одбитака или неискоришћених пореских добитака, затим приказивање пореза из добитка у финансијским извештајима и обелодањивање информација које се односе на порезе из добитка. За пословне промене и друге промене које су признате непосредно у оквиру сопственог капитала, сви односни порески учинци такође се непосредно признају у оквиру сопственог капитала. Пореска средства и пореске обавезе се приказују одвојено од других средстава и обавеза у билансу стања. Одложена пореска средства и обавезе се јасно раздвајају од текућих пореских средстава и обавеза.
[уреди] МРС 14 ИЗВЕШТАВАЊЕ ПО СЕГМЕНТИМА
Циљ овог стандарда је да установи начела за извештавање о финансијским подацима по сегментима – подацима о различитим врстама производа и услуга које предузеће производи и о различитим географским подручјима на којима послује како би се помогло онима који користе финансијске извештаје да боље разумеју резултат предузећа из прошлости, боље оцене ризике и приносе предузећа и буду боље информисани приликом доношења судова о предузећу у целини. Многа предузећа производе групе производа и пружају услуге или послују у географским подручјима у којима преовлађују различите стопе рентабилности, могућности раста и ризици, зато су ови подаци важни за процењивање ризика и приноса диверсификованог и мултинационалног предузећа.
[уреди] МРС 16 НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА
Циљ овог стандарда је да пропише рачуноводствени поступак за некретнине, постројења и опрему. Главна питања рачуноводственог обухватања некретнина, постројења и опреме су моменти признавања средстава, утврђивање износа по којима се исказују и признавање припадајућих трошкова амортизације. Овај стандард захтева да се ставка некретнине, постројења и опреме призна за средство када задовољи дефиницију и критеријуме за признавање средстава из Оквира за припремање и приказивање финансијских извештаја. Некретнине, постројења и опрема су материјална средства која предузеће држи за употребу, у производњи или пружању услуга за изнајмљивање или административне сврхе. Користе се дуже од једног обрачунског периода. Амортизују се током корисног века трајања. Основица за амортизацију је набавна вредност или цена коштања на име стицања или производње. Поштена или фер вредност је износ за који средство може да се размени у трансакцији између добро обавештених и вољних страна , међусобно суочених. То је исказани износ по којем је неко средство признато у билансу стања по одбитку укупне амортизације и укупних губитака због његовог обезвређења.
[уреди] МРС 17 ЛИЗИНГ
Циљ овог стандарда је да пропише за кориснике и даваоце лизинга одговарајуће рачуноводствене политике и обелодањивања која се примењују у вези са финансијским и оперативним лизингом. Овај стандард се примењује на уговоре којима се преносе права на коришћење средстава, иако постоји могућност да су у вези са експлоатацијом или одржавањем таквих средстава неопходне значајне услуге од стране даваоца лизинга. С друге стране, овај стандард се не примењује на споразуме који представљају уговоре о пружању услуга којима се право на коришћење средстава не преноси с једне уговорне стране на другу.
[уреди] МРС 18 ПРИХОДИ
У Оквиру за припремање и приказивање финансијских извештаја, приход је дефинисан као повећање економских користи током обрачунског периода у облику прилива или повећања средстава или смањења обавеза, који доводи до повећања капитала, осим оних повећања која се односе на уплате власника у капиталу. Приходи обухватају и приходе и добитке. Приходи представљају приходе од редовних активности предузећа и исказују се под различитим називима, као што су: приходи од продаје, накнаде, камате, дивиденде и тантијеме. Циљ овог стандарда је да пропише рачуноводствено обухватање прихода који проистичу из одређених врста пословних промена и догађаја.
Најважније питање код рачуноводственог обухватања прихода је када приходе треба признати. Приходе треба признати онда када постоји вероватноћа прилива економских користи у предузеће и када се те користи могу поуздано измерити. Овај стандард утврђује околности под којима ће наведени критеријуми бити испуњени, а тиме и приходи признати, а то је бруто прилив економских користи које предузеће прими или потражује за сопствени рачун. Наиме износи наплаћени за рачун трећих лица као што су порези на промет , порези на робу и услуге и порези на додатну вредност нису економске користи које се уливају у предузеће и не доводе до повећања капитала . Стога се ови изузимају из прихода .
[уреди] МРС 19 НАКНАДЕ ЗАПОСЛЕНИМА
Циљ овог стандарда је да пропише рачуноводствени поступак и обелодањивање за накнаде запосленима. Овим стандардом се од предузећа захтева да призна:
- обавезу у случају када је запослени радио у замену за накнаде запосленима, које ће бити исплаћене у будућности; и
- расход, у случају када предузеће остварује економску корист од рада који запослени остварује у замену за накнаде запосленима.
Овај стандард примењује послодавац приликом рачуноводственог обухватања накнада запосленима које проистичу из уговора са запосленима, а који могу бити појединачни , са групама запослених или са њиховим представницима. Накнаде запосленима обухватају : зараде ; доприносе за социјално осигурање , плаћени годишњи одмор, плаћено боловање, учешће у добити и сл. Накнаде могу бити и неновчане као што су : здравствена заштита, станови, службени аутомобили, бесплатна или субвенционисана роба или услуге. Накнаде запосленима предузеће даје у замену за извршени рад запослених и приказује као трошак у билансу успеха.
[уреди] МРС 20 РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ДРЖАВНИХ ДОДЕЉИВАЊА И ОБЕЛОДАЊИВАЊЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ
Државна помоћ, дотације, субвенције или премије су поступци државе којим се обезбеђују економске користи специфично за поједина предузећа која испуњавају одређене критеријуме у облику преноса средстава предузећу по основу прошлих или будућих испуњења одређених услова који се односе на пословање предузећа. Државна додељивања се признају као приход за периоде у којима је потребно да се они повежу са односним трошковима за чије надокнађивање су предвиђена. Државна додељивања могу бити у облику преноса новца или у облику ослобађања од обавеза према држави, али њихова сврха не представља директну корист акционарима предузећа. Државна помоћ може бити у облику преноса неновчаног средства као што су земља или други ресурси на коришћење предузећу.
[уреди] МРС 21 УЧИНЦИ ПРОМЕНА КУРСЕВА РАЗМЕНЕ СТРАНИХ ВАЛУТА
Предузеће може да обавља активности у иностранству на два начина. Може да има послове у страним валутама или може да послује у иностранству. Да би се пословне промене у страној валути и пословања у иностранству обухватиле финансијским извештајима предузећа морају бити изражене у извештајној валути предузећа, а финансијски извештаји пословања у иностранству мора да се преведу у извештајну валуту предузећа. Главна питања рачуноводственог обухватања пословних промена у страним валутама и пословања у иностранству односе се на одређивање девизног курса који се примењује и како да се у финансијским извештајима призна финансијски учинак промена курсева размене. Девизни курс или курс размене је однос у којем се размењују две валуте , а курсна разлика је разлика која произилази из исказивања истог броја јединица стране валуте у извештајну валуту по различитим курсевима размене у току периода у односу на почетни период . У зависности од тога да ли је остварена позитивна или негативна курсна разлика признаје се као приход или расход у Билансу успеха .
[уреди] МРС 22 Пословне комбинације
Овај стандард обухвата стицање једног предузећа од стране другог као и ретке случајеве удруживања интереса када се стицалац не може препознати. Рачуноводствено обухватање стицања укључује утврђивање трошка стицања, расподелу трошка на идентификована средства и обавезе предузећа које се стиче, као и рачуноводствено обухватање goodwill-а или негативног goodwill-а који је настао приликом стицања или након тога. Овај стандард обрађује и утврђивање висине мањинског интереса, рачуноводствено обухватање стицања која настају током одређеног временског периода, накнадне промене у трошку стицања или у препознавању средстава и обавеза, као и потребна обелодањивања у финансијским извештајима.
Пословна комбинација је повезивање самосталних предузећа у један економски ентитет као резултат удруживања или прибављања контроле једног предузећа над нето имовином и пословањем другог предузећа.
Стицање је пословна комбинација у којој једно од предузећа прибавља контролу над нето имовином и пословањем другог предузећа (стеченог предузећа), у замену за пренос имовине, настанак обавезе или емисију капитала.
[уреди] МРС 23 ТРОШКОВИ ПОЗАЈМЉИВАЊА
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак за трошкове позајмљивања.Он захтева да се трошкови позајмљивања по правилу исказују као расход. Међутим стандард као допуштени алтернативни поступак дозвољава капитализацију оних трошкова позајмљивања који могу да се непосредно припишу стицању, изградњи или изради средстава која се оспособљавају за употребу.
Трошкови позајмљивања се признају као расход периода када су настали, а они који се могу капиталисати – приписати стицању, изградњи или изради средства које се оспособљава за употребу, укључују се у набавну вредност или цену коштања тог средства .
Пример трошка позајмљивања су камате на зајмове , финансијски трошак по основу финансијског лизинга , курсне разлике за зајмове у страној валути .
Код средстава која се оспособљавају за употребу као што су залихе у процесу производње производа за продају , производна и енергетска постројења и инвестиционе некретнине капитализација трошкова позајмљивања престаје када се средство стави у употребу или је спремно као производ за продају .
[уреди] МРС 24 ОБЕЛОДАЊИВАЊЕ ОДНОСА СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА
Овај стандард се примењује на пословање са повезаним лицима и трансакције између предузећа које подноси извештај и са њим повезаних лица и то у случају да предузећа непосредно или посредно, преко једног или више посредника, контролишу предузеће које подноси извештај, затим која су контролисана од стране предузећа које подноси извештај или су са њим под заједничком контролом. Овим су обухваћене групе предузећа, зависна предузећа и друга зависна предузећа матичног предузећа групе.
Стандард се такође односи на предузећа у којима значајно власништво над правом гласа, непосредно или посредно, имају појединци који, непосредно или посредно, у предузећу које подноси извештај имају учешће у праву гласа, који им обезбеђују значајан утицај у предузећу, као и блиски чланови породице сваког таквог појединца. Повезана лица су она лица где једно лице има могућност да контролише друго лице или утиче на доношење финансијских и пословних одлука.
Трансакције са повезаним лицима су пренос средстава или обавеза између повезаних лица. Контрола или власништво може бити непосредно и посредно преко зависних предузећа (више од 50 % гласова на скупштини предузећа) или знатно учешће у праву гласа (управљање финансијском и пословном политиком зависног предузећа).Значајан утицај је учествовање у одлукама финансијске и пословне политике предузећа али не и контрола над тим политикама (чланство у управном одбору предузећа) . У финансијским извештајима се обелодањују категорије повезаних лица и трансакције које су евентуално обављене у извештајном периоду .
[уреди] МРС 26 РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О ПЛАНОВИМА КОРИШЋЕЊА ПЕНЗИЈА
Овај стандард се примењује у извештајима о плановима коришћења пензија, уколико се такви извештаји припремају. Овај стандард представља допуну МРС 19. По овом стандарду план коришћења пензија сматра се извештајним делом који је одвојен од послодаваца који су учесници у плану. Овај стандард се не бави припремом извештаја за појединачне учеснике и њиховим правима на коришћење пензија. Његов основни циљ је да се бави утврђивањем трошкова коришћења пензија у финансијским извештајима послодаваца који имају планове. Овај стандард не обухвата накнаде по основу рада, као што су обештећења за раскид радног односа, накнаде по основу дугогодишњег рада, превремене пензије или отпуштања радника који су технолошки вишак, затим планове социјалног и здравственог осигурања и заштите или неке друге стимулације као и државно социјално осигурање. Планови за коришћење пензија су дефинисани аранжмани којима предузеће својим запосленима обезбеђује пензије приликом престанка радног века у облику годишњег прихода или као паушалну своту. Ови износи пензија које обезбеђује послодавац могу да се процене на основу одредаба неког документа или праксе предузећа по којима се издвајају. Овај фонд може да се увећа разним улагањима која доносе зараду. Фонд је одвојен од предузећа и његова нето имовина расположива за пензије су средства из плана умањена за обавезе , осим оних обавеза које представљају актуарску садашњу вредност обећаних – будућих пензија према плану коришћења пензија садашњих и бивших запослених лица по оствареном радном стажу.
[уреди] МРС 27 КОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ И РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ УЛАГАЊА У ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА
Овај стандард се примењује у припреми и приказивању консолидованих финансијских извештаја за групу предузећа под контролом матичног предузећа као и код рачуноводственог обухватања улагања у зависна предузећа у посебним финансијским извештајима матичног предузећа . Консолидоване финансијске извештаје приказује матично предузеће да би приказало финансијско стање, резултат пословања и промене у финансијском стању групе у целини. Овде се јавља и појам мањинског интереса зависног предузећа у виду нето резултата пословања и нето имовине који нису у власништву матичног предузећа и они се приказују одвојено од матичног предузећа. Консолидација подразумева елиминисање интерних односа унутар групе тј.међусобних потраживања и обавеза као и настале нереализоване добитке и губитке ( осим у случају када трошак не може да се поврати). Консолидовани финансијски извештаји за целу групу раде се на исти датум и за израду извештаја припремају се подаци применом једнообразних рачуноводствених политика за исте трансакције у оквиру групе матичног и зависних предузећа, а ако то није могуће мора да се обелодани.
[уреди] МРС 28 РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ УЛАГАЊА У ПРИДРУЖЕНА ПРЕДУЗЕЋА
Овај стандард примењују инвеститори у рачуноводственом обухватању улагања у придружена предузећа, тј. она у којима имају значајан утицај, али који није ни зависно предузеће ни заједнички подухват инвеститора. Значајан утицај је моћ учешћа у одлучивању о финансијској и пословној политици корисника улагања ради остваривања користи од његових активности , али није и контрола над тим политикама. Инвеститор има значајан утицај ако има 20 % или више права гласа у кориснику улагања, заступљен је значајно у управном одбору, учествује у креирању политике, послова, избору руководства и сл.
Улагање се прво исказује по набавној вредности, а затим се прилагођава променама на инвеститоровом уделу у нето имовини корисника улагања. Удео инвеститора у резултатима пословања корисника улагања се исказује у билансу успеха. У финансијским извештајима инвеститор обелодањује преглед значајних придружених предузећа, проценат власничког интереса и проценат права гласа. Улагања се по методу учешћа класификују као дугорочна средства у Билансу стања док се добитак или губитак из таквих улагања посебно исказују у Билансу успеха.
[уреди] МРС 29 ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ У ХИПЕРИНФЛАТОРНИМ ПРИВРЕДАМА
У хиперинфлаторним привредама извештавање о резултатима пословања и финансијском стању у домаћој валути није корисно без прерачунавања. Због губитка куповне моћи новца поређења износа нису могућа чак и у истом обрачунском периоду што доводи до погрешних закључака.Износи биланса стања прерачунавају се применом општег индекса цена. Монетарне ставке се не прерачунавају јер су на дан биланса већ исказане у монетарној јединици. Сва остала средства и обавезе су немонетарне ставке и подлежу прерачунавању . Све ставке биланса успеха се прерачунавају применом промене у општем индексу цена од дана када су ставке прихода и расхода први пут исказане у финансијским извештајима до извештајног периода. Добитак или губитак на нето монетарном положају укључује се у нето приход и обелодањује као посебна ставка. Финансијски извештаји предузећа у условима хиперинфлације у привреди могу бити засновани на историјским вредностима или текућим вредностима, али морају бити исказани у мерној јединици која важи на дан Биланса стања. Упоредни износи за претходни период такође морају да се прерачунају на мерну јединицу која важи на дан Биланса стања. У финансијским извештајима треба обелоданити кретање званичних индекса цена за извештајни период који су коришћени за прерачунавање.
[уреди] МРС 30 ОБЕЛОДАЊИВАЊЕ У ФИНАНСИЈСКИМ ИЗВЕШТАЈИМА БАНАКА И СЛИЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА
Пословање банака као и њихове обавезе разликују се од других предузећа јер основна функција банке је да прима улоге и позајмљује средства тј. кредитира и улаже. Разлика између каматне марже од позајмљивања и расхода финансирања по примљеним улозима је приход банке. Овај стандард је специфичан за ову делатност. Да би банка припремила финансијске извештаје и обелоданила их, мора да прикаже рачуноводствене политике које су примењиване за извештајни период, а које се односе на следеће позиције:
- Признавање главних врста прихода и расхода
- Процењивање улагања путем њихове наплативости и стварање резерве за ненаплатива потраживања или њихов отпис
- Процењивање улагања у хартије од вредности – акције и оне хартије од вредности којима ће се трговати
- Јасно разграничење потраживања и обавеза од потенцијалних потраживања и обавеза
- Основ за утврђивање трошкова за опште банкарске ризике и њихов рачуноводствени третман
- Стварни губитак и потенцијални губитак од пласмана
- Политику отписа ненаплативих зајмова и пласмана
Банка је обавезна да у својим финансијским извештајима да коментар уз финансијске извештаје о питањима као што су управљање ликвидношћу и ризицима као и контролом истих. Кориснике финансијских извештаја банака занима њихова ликвидност и солвентност, као и ризици повезани са средствима и обавезама које су признате у билансу стања и са ванбилансним ставкама. Банке су изложене ризицима флуктуација валута, промена каматних стопа, промена цена на тржишту и неизвршења обавеза њених комитената. Сви ови ризици треба да буду обелодањени у финансијским извештајима банака.
Банка обелодањује рочну структуру средстава и обавеза групишући их по роковима доспећа од дана Биланса стања до уговореног датума доспећа. Из ове рочне структуре активе и пасиве произилази усклађеност или контролисана неусклађеност потраживања и обавеза, прихода и расхода од камата или прихода и расхода од промена курсева валута за средства и изворе у страним средствима плаћања. Уравнотеженост доспећа средстава и обавеза говори о томе да банка води рачуна о својој ликвидности и напред напоменутим ризицима. Банка врши издвајања на име општих банкарских ризика, укључујући и будуће губитке или потенцијалне обавезе. Она је у обавези да ове износе обелодани и прикаже као смањење нераспоређеног добитка претходног периода, а кад се наплате као његово повећање, што значи да их не укључује у утврђивање нето добитка или губитка за текући период. Банка има обавезу да обелодани примљена обезбеђења и јемства за своје пласмане,а исто тако и износе средстава које је дала као јемство за своје обавезе (нпр.обезбеђење депозита).
Специфичност за банке је и приказ у финансијским извештајима посебног биланса послова у име и за рачун – заступничких послова.
[уреди] МРС 31 ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О ИНТЕРЕСИМА У ЗАЈЕДНИЧКИМ ПОДУХВАТИМА
Обухвата извештавање о средствима, обавезама, приходима и расходима заједничког подухвата у финансијским извештајима учесника у заједничком подухвату и инвеститора, без обзира на структуру или облик у којем се одвијају активности заједничког подухвата. Заједнички подухват је уговорени аранжман којим две или више страна предузимају неку економску активност која подлеже заједничкој контроли, тј. управљању финансијском и пословном политиком у циљу остварења користи. Заједничка контрола је уговором усаглашена подела контроле над економским активностима. Учесник заједничког подухвата је једна од страна у заједничком подухвату и има заједничку контролу над тим подухватом. Инвеститор у заједничком подухвату је једна од страна таква да нема заједничку контролу над тим заједничким подухватом. Облик извештавања за заједничке подухвате је пропорционална консолидација, а као метод обрачуна се користи сразмерни удео учесника у заједничком подухвату у средствима, обавезама, приходима и расходима неког контролисаног ентитета. Постоје три општа типа заједничких подухвата: заједнички контролисана пословања, заједнички контролисана средства и заједнички контролисани ентитети. Заједничка карактеристика за све је да су: а) два или више учесника у подухвату везани уговорним аранжманом и б) уговорним аранжманом се успоставља заједничка контрола.
[уреди] МРС 32 ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЛОДАЊИВАЊА И ПРИКАЗИВАЊЕ
Циљ овог стандарда је да корисници финансијских извештаја боље разумеју значај билансних и ванбилансних финансијских инструмената на финансијски положај, успешност и токове готовине предузећа. Стандард се бави класификовањем финансијских инструмената као обавезе или сопственог капитала, класификовањем припадајућих камата, дивиденди, добитка и губитка, као и околностима у којима се врши пребијање финансијских средстава и обавеза. Финансијски извештаји треба да обелодане информације о износима, временском оквиру извесности будућих токова готовине предузећа у вези са финансијским инструментима и рачуноводственим политикама које се примењују на те инструменте.
Овај стандард такође подразумева информације о врсти и обиму употребе финансијских инструмената у предузећу, пословној сврси којој они служе, повезаним ризицима и политикама руководства за контролисање тих ризика. Финансијски инструмент је сваки уговор по основу којег настаје финансијско средство за једно предузеће или обавеза или инструмент капитала другог предузећа.Финансијска средства су: готовина, уговорно право на примање готовине или другог финансијског средства од другог предузећа, уговорно право на размену финансијских инструмената с другим предузећем под повољно потенцијалним условима и инструмент капитала другог предузећа. Финансијска обавеза је свака уговорна обавеза, а то су: предаја готовине или другог финансијског средства другом предузећу и размене финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално неповољним условима. Сви уговори између заинтересованих страна у крајњем резултирају примањем или исплатом готовине, стицањем или издавањем инструмената капитала.
Финансијски инструменти могу бити примарни као што су: потраживања, обавезе, власничке хартије од вредности, или изведени: као што су финансијске опције, фјучерси и форварди, свопови каматних стопа и свопови валута. Основни ризици везани за финансијске инструменте су: ценовни ризик (који обухвата валутни,каматни и тржишни ризик), затим кредитни ризик (ако једна страна уговора о финансијском инструменту не изврши обавезу и проузрокује другој финансијски губитак), ризик ликвидности или ризик финансирања (када ентитет није у могућности да оствари средства потребна за измирење преузетих обавеза по уговору), ризик токова готовине (да износ будућих токова готовине повезаних са финансијским инструментима флуктуира, нпр.смањење каматне стопе).
[уреди] МРС 33 ЗАРАДЕ ПО АКЦИЈИ
Овај стандард примењују предузећа чијим се обичним акцијама или потенцијалним обичним акцијама јавно тргује и предузећа која се налазе у поступку емисије обичних или потенцијалних обичних акција на јавним тржиштима хартија од вредности. Обична акција је инструмент капитала који је подређен свим другим деловима капитала. Потенцијална обична акција је финансијски инструмент или други уговор који његовом имаоцу може дати право на обичне акције. Варанти или опције су финансијски инструменти који њиховом имаоцу дају право на куповину обичних акција. Обичне акције носе и право на остварену дивиденду (из нето добитка) али ако је има она се прво дели приоритетним акцијама (које немају право гласа у скупштини).
Основна зарада по акцији се обрачунава тако што се нето добитак или губитак периода подели пондерисаним просечним бројем обичних акција које су у оптицају у том периоду.
[уреди] МРС 34 ПЕРИОДИЧНО ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ
Овај стандард има за циљ да пропише минимални садржај периодичног финансијског извештаја и принципе за признавање и мерење у финансијским извештајима међупериода. Периодично финансијско извештавање захтевају често државни органи, комисије за хартије од вредности, берзе и рачуноводствени органи.Периодични финансијски извештаји могу бити потпуни као и годишњи тј. да садрже Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о променама на капиталу, Извештај о токовима готовине, рачуноводствене политике и напомене.
Периодични финансијски извештаји по овом стандарду морају да имају најмање следеће компоненте: сажети Биланс стања, сажети Биланс успеха, сажети Извештај свих промена на сопственом капиталу без нових уплата или исплата по основу остварене нето добити за дати период, сажети извештај о токовима готовине и изабране напомене са објашњењима.
[уреди] МРС 35 ПОСЛОВАЊА КОЈА ПРЕСТАЈУ
Циљ стандарда је да се њиме успоставе принципи за исказивање података о пословањима која престају и да се на тај начин унапреди способност корисника финансијских информација да врше пројекције токова готовине предузећа, могућност остваривања прихода и финансијског положаја тиме што ће се подаци о пословањима која престају раздвојити од информација о пословању које се настављају. Пословање које престаје је саставни део предузећа које оно може да:
- отуђи у целини у једној трансакцији кроз процес раздвајања или преноса неемитованих акција за тај део предузећа у власништво постојећим акционарима предузећа;
- отуђује део по део, тако што продаје појединачна средства и појединачно измирује своје обавезе;
- гаси, тако што га напушта.
Ова пословања могу бити везана за веће пословне активности или географске области пословања или за природу пословања. Услов престанка пословања је генерални план.
[уреди] МРС 36 ОБЕЗВРЕЂЕЊЕ СРЕДСТАВА
Основни циљ овог стандарда је да пропише поступке које предузеће примењује да обезбеди исказивање својих средстава у износима који нису већи од оних који могу да се поврате. Средство се исказује изнад износа који може да се поврати уколико је износ по коме је исказано изнад износа који би се повратио путем употребе или продаје тог средства. Уколико је такав случај, средство се сматра обезвређеним и тада се овим стандардом захтева да предузеће призна губитке због обезвређивања.
Стандард такође прецизира када предузеће укида губитак од обезвређивања и прописује обелодањивања за обезвређена средства. Овај се стандард примењује на рачуноводствено обухватање обезвређења сваког средства осим:залиха (МРС 2), средства које је проистекло из уговора о изградњи (МРС 11), одложеног пореског средства (МРС 12), средства које је проистекло из накнада запослених (МРС 19), финансијских средстава (МРС 32), инвестиционе некретнине која се мери по поштеној вредности (МРС 40) и биолошких средстава која су везана за пољопривредну делатност, која се мере по поштеној вредности умањеној за процењене трошкове продаје на месту жетве (МРС 41).
Ови наведени МРС већ садрже конкретне захтеве који се односе на признавање и мерење тих средстава. Овај стандард се примењује на улагања у зависна предузећа (МРС 27), придружена предузећа (МРС 28) и заједничке подухвате (МРС 31). Ако су средства у књиговодству исказана по поштеној вредности која је уствари њихова тржишна вредност, нето продајна цена тог средства може бити оптерећена само додатним трошком продаје тог средства као што је оглас за продају, организовање продаје и сл.
Износ који се добије при продаји таквог средства може да поврати ревалоризовану - поштену или фер вредност тог средства. У случају да је ревалоризовано средство обезвређено након процене то значи да је његова корисна вредност мања од његове књиговодствене вредности што значи да не може да оствари повраћај своје вредности на тржишту. Корисна вредност представља садашњу вредност процењених будућих токова готовине за коју се очекује да ће се остварити од континуиране употребе тог средства и од отуђења тог средства на крају његовог корисног века трајања. Нето продајна цена је износ који може да се добије од продаје средства у трансакцији од добро обавештених и вољних страна, међусобно суочених на активном тржишту. Губитак због обезвређења средства је износ који се признаје да би се средство књиговодствено исказало по фер вредности.
Активно тржиште је оно на коме владају одређени услови:средства са којима се тргује на тржишту су хомогена, заинтересованим купцима и продавцима су доступни ти производи на тржишту, а цене су познате јавности.
[уреди] МРС 37 РЕЗЕРВИСАЊА , ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНА СРЕДСТВА
Циљ овог стандарда је да обезбеди одговарајући критеријум за признавање и основ за мерење резервисања, потенцијалних обавеза и потенцијалних средстава, као и обелодањивање довољно информација у напоменама уз финансијске извештаје, како би се корисницима омогућило да разумеју њихову природу, рокове и износ. Овај стандард примењују сва предузећа у рачуноводственом обухватању резервисања,потенцијалних обавеза и потенцијалних средстава,изузев оних који су:
- резултат финансијских инструмената који су исказани по поштеној вредности,
- резултат извршних уговора,изузев када је уговор штетан,
- настали код предузећа за осигурања са власницима полиса,
- обухваћени другим МРС-ом.
Стандард се примењује на финансијске инструменте (укључујући гаранције) који нису исказани по поштеној вредности. Овим стандардом резервисања су дефинисана као обавезе са неизвесним роком или износом. Обавеза је садашња обавеза предузећа која произилази из прошлих догађаја, за чије измирење се очекује да ће довести до одлива ресурса који садрже економске користи из предузећа.
Резервисања и потенцијалне обавезе се разликују од других обавеза нпр. према добављачима, држави за порез и сл., јер је код њих присутна значајна неизвесност у погледу рока настанка па чак и износа будућих издатака који су потребни за измирење (обавеза у гарантном року). Основ за признавање резервисања у финансијским извештајима предузећа је да предузеће стварно има садашњу обавезу која је настала као резултат прошлих догађаја и да је вероватно да ће одлив ресурса који садрже економске користи бити потребан за измирење обавезе као и да се износ обавезе може поуздано проценити.
Резервисања за трошкове који треба да настану да би се пословало у будућности се не признају. Потенцијално средство се не признаје у финансијским извештајима, јер може да доведе до признавања прихода који можда никада неће бити реализован. Међутим,када је реализација прихода практично извесна, тада односно средство није потенцијално средство и његово признавање је оправдано, а и приход се такође признаје. Резервисање се користи само за покриће издатака за које је првобитно и било признато.
[уреди] МРС 38 НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА
Овим стандардом се прописује поступак рачуноводственог обухватања нематеријалних улагања која нису предмет неког другог МРС-а. Он захтева да предузеће призна нематеријално улагање, ако и само ако су задовољени одређени критеријуми, затим прецизиран начин на који треба да се врши мерење исказане вредности нематеријалног улагања и захтева одређена обелодањивања. Приликом утврђивања да ли неко средство које у себи обједињује и нематеријалне и материјалне елементе треба да се третира према МРС 16 Некретнине,постројења и опрема или као нематеријално средство (улагање) потребно је да се оцени који су елементи значајнији.
На пример, рачунарски програм (софтвер) без ког компјутер не може да функционише представља саставни део припадајућег хардвера и третира се као некретнина, постројење и опрема. Ако софтвер није саставни део рачунара, третира се као нематеријално улагање.
Овај стандард се примењује на расходе на име оглашавања, обуке, предоперативних активности, истраживачких и развојних активности. Дефиниција нематеријалног улагања је да је оно немонетарно средство без физичког садржаја које служи за производњу, испоруку робе или услуга, за изнајмљивање другим лицима или се користи у административне сврхе. Нематеријална улагања се амортизују током њиховог корисног века трајања.
[уреди] МРС 39 ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ: ПРИЗНАВАЊЕ И МЕРЕЊЕ
Овај стандард установљава принципе за признавање и мерење информација о финансијским инструментима у финансијским извештајима предузећа. Финансијски инструмент је сваки уговор по основу којег настаје финансијско средство једног предузећа и финансијска обавеза или инструмент капитала другог предузећа. Финансијска средства чине: готовина, уговорно право на примање готовине или другог финансијског средства од другог предузећа, уговорно право на размену финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално повољним условима или инструмент капитала другог предузећа. Финансијска обавеза је свака обавеза која представља уговорну обавезу као што је: предаја готовине или другог финансијског средства другом предузећу, размена финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално неповољним условима. Инструмент капитала је сваки уговор којим се доказује преостали интерес у имовини предузећа након одбитка свих његових обавеза.
Вредност финансијских инструмената се мења у зависности од промена утврђених каматних стопа, цена хартија од вредности, цене робе, курса размене стране валуте, индекса цена, кредитне способности – кредитног индекса. Дериват не захтева никакво нето почетно улагање на дан уговора и измирује се на неки будући датум. Постоје четири категорије финансијских средстава или обавеза:
- оне које се држе ради трговања да би се остварио добитак из краткорочних колебања цена или камата
(дериватна финансијска средства и обавезе се увек сматрају да се држе ради трговања)
- улагања која се држе до доспећа су финансијска средства са фиксним плаћањима и доспећем
- зајмови и потраживања који су потекли од предузећа су финансијска средства које је створило предузеће директним обезбеђивањем новца, робе или услуга дужнику, а која нису створена са наменом да буду продата одмах или у кратком року ради трговања, нити се укључују у улагања која се држе до доспећа
- финансијска средства која су расположива за продају су она финансијска средства која нису зајмови и потраживања која су потекла од стране предузећа, нити улагања која се држе до доспећа, као ни финансијска средства која се држе ради трговања.
[уреди] МРС 40 ИНВЕСТИЦИОНА НЕКРЕТНИНА
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак за инвестициону некретнину и одговарајуће захтеве за обелодањивање. Стандард се бави мерењем инвестиционе неретнине која је узета у закуп путем финансијског лизинга у финансијским извештајима корисника лизинга или пак мерењем инвестиционе некретнине која је дата у закуп по основу оперативног лизинга у финансијским извештајима даваоца лизинга. Инвестиционе некретнине чине: земљиште, зграде или део зграде коју власник или корисник лизинга држи ради остваривања зараде од издавања или ради увећавања вредности капитала, а може и једно и друго. Инвестициона некретнина ствара токове готовине који су у великој мери независни од остале имовине коју држи предузеће.По томе се инвестициона некретнина разликује од остале имовине коју користи власник и која потпада под МРС 16.
[уреди] МРС 41 ПОЉОПРИВРЕДА
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак и начин приказивања финансијских извештаја као и обелодањивања која се односе на пољопривредну делатност. Рачуноводствено се обухватају из пољопривредне делатности: а) биолошка средства, б) пољопривредни производи на месту жетве и в) државна додељивања. Овај стандард се примењује на пољопривредне производе који су пожњевени на месту жетве. Он се не бави прерадом пољопривредних производа након жетве.
Пољопривредна делатност је управљање од стране предузећа биолошком трансформацијом биолошких средстава за продају,за пољопривредну производњу или за додатна биолошка средства. Пољопривредни производ је пожњевени производ биолошких средстава предузећа. Биолошко средство је жива животиња или биљка. Биолошка трансформација обухвата процесе узгоја,производње и размножавања који доводе до промена у квалитету или квантитету биолошког средства.
Група биолошких средстава је скуп сличних живих животиња или биљака. Жетва је одвајање производа од биолошког средства или прекидање животног процеса биолошког средства. Биолошко средство се мери приликом почетног признавања, као и на сваки датум Биланса стања по својој поштеној вредности (тржишној вредности) умањеној за процењене трошкове продаје на месту жетве. Такво мерење представља набавну вредност или цену коштања на тај дан, у случају када се примењује МРС 2 Залихе или неки други МРС. Трошкови продаје не месту жетве обухватају провизије које се плаћају брокерима или дилерима,дажбине регулаторним органима на робној берзи,као и порезе и дажбине на име преноса. Трошкови продаје на месту жетве не укључују транспортне и друге трошкове који су потребни да би се средство изнело на тржиште. У финансијским извештајима се обелодањују врсте биолошких средстава описно и квантитативно.
