Манастир Рача
Из пројекта Википедија
Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште (Западна Србија) поред реке Дрине и у подножју планине Таре.
Према предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Манастир је више пута уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе.
Пошто су Срби, иначе у Турском ропству, у рату Аустрије против Турске 1683-1699 учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби су почели да се селе на север. За време велике сеобе под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године и многи калуђери из манастира Раче су стигли чак до Сент Андрeје код Будимпеште. И њима захваљујући Сент Андреја је постао ускоро културни центар Срба у Мађарској.
После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке Горе. И у овом манастиру су калуђери наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу овим калуђерима нарочито су се истакли: Јеротеј Рачанин, Кипријан Рачанин и Гаврил Стефановић Венцловић.
Манастир је 1795. реконструисао Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Игуман Хаџи Милентије је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и био врло успешан у ослобађању Ужица. Хаџи Милентијев барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру.
У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље највећи и најважнији документ српске књижевности из 12. века. За време Другог светског рата био је закопан у земљу и то га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте.
Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941. Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).
