Магнус Максимус
Из пројекта Википедија
Магнус Клемент Максимус у изворима такође и Максимијан (рођен око 335. године, умро 28. августа 388. године) био је узурпатор царске власти у Западном Римском Царству.
Магнус Максимус је био шпанског порекла. Његове трупе су га прогласиле за цара 383. године, док је са војском служио у Британији. Касније легенде га сврставају у британске краљеве. Пошто је успоставио власт у Галији, у Магнус Максимус се сукобио са својим главним ривалом Грацијаном код Париза. Грацијан је претрпео пораз и у бекству је био убијен 383. године. Убрзо потом, Магнус Максимус је успео да истера Валентинијана II из Рима. Валентинијан је затим побегао код Теодосија I, тада цара Источног Римског Царства. Утврдивши се на Западу, Максимус је за своју престоницу изабрао град Augusta Treverorum, доцније познат као Трир. Постао је популарни цар, и оштро је прогањао јеретике.
Теодосије I и Валентинијан II започели су рат против Магнуса Максимуса у јулу и августу 388. године. Максим је поражен у битка код Саве|бици код Саве, близу Емона|Емоне, данашње Љубљане и морао се повући у Аквилеју. Андрагатије, magister equitum Магнуса Максимуса и човек који је убио Грацијана био је поражен код Сисције, а његов брат Марцелин код Петовијум. Максим се предао у Аквилеји, затражио је милост, али је није добио. Његова жена и кћи су међутим биле поштеђене. Максимов син Флавије Виктор доживео је пораз од Валентинијановог заповедника Арбогаст у јесен исте, 388. године.
