Лао Ц'

Из пројекта Википедија

Лао Ц’ или Лао Це (око 570. г. п. н. е. – око 470. г. п. н. е.) Један од најзначајнијих старих кинеских филозофа. Нема поузданих података о њему као историјској личности. Традиционално, прихвата се да је живео у VI веку пре нове ере, али га савремени научници смештају у период IV века пре нове ере, у период Зараћених држава. Он се сматра аутором кључног дела даоизма – Књиге о Путу и Врлини.

Садржај 1 Име 2 Биографија 3 Књига о Путу и Врлини 4 Лао Ц’ и Конфучије 5 Књиге на српском језику

[уреди] Име

Сматра се да је Лао Ц’-ово презиме било Ли (李, пин-јин: Lǐ), лично име Ер (耳, пин-јин: Ěr, букв. уво), а надимак Бо Јанг (伯阳, пин-јин: Bó Yáng). Његово постхумно име било је Дан (聃, пин-јин: Dān).

Име Лао Ц’ је почасна титула: Лао (老, пин-јин: Lǎo) значи стари, а карактер Ц’ (子, пин-јин: zǐ) се додавао у знак поштовања уз презиме (или цело име и презиме) цењених филозофа (нпр. Кунг Ц’, Менг Ц’, Џуанг Ц’, Гунг-сун Лунг Ц’ и др.) тако да се титула Лао Ц’ може оквирно превести као стари учитељ.

Лао Ц’ је познат и под следећим именима:

• Стари Дан (老聃)
• Стари племенити господин (老君, пин-јин: Lǎo Jūn)
  • Стари племенити господин Ли (李老君, пин-јин: Lǐ Lǎo Jūn)
• Крајња узвишеност или Преузвишени племенити господин (太上老君, пин-јин: Tàishàng Lǎo Jūn)

Под последњим је именом прихваћен као највише даоистичко божанство са небеса Узвишене чистоте.

[уреди] Биографија

О Лао Ц’-у као историјској личности нема поузданих података. Све што се зна о њему преузето је из кинеске традиције и из његове биографије у Историјским записима С’-ма Ћијена, који су писани од 109. године п. н. е. до 91. године п. н. е.

Према овим изворима, Лао Ц’ је био старији савременик Конфучија. Рођен је у префектури Ку (苦, пин-јин: Kǔ), у држави Чу (楚, пин-јин: Chǔ), у данашњој кинеској провинцији Х’-нан. По легенди, родио се седокос, пошто је претходно провео осам (или чак осамдесет) година у мајчиној утроби.

Радио је као архивар у Царској библиотеци династије Џоу у Луо-јангу, тадашњој престоници Кине. По предању, када је напустио државну службу, отишао је на воденом биволу (зебуу) у државу Ћин, а одатле нестао у пустињи. Стражар на најзападнијој капији државе Ћин га је замолио да запише своје учење пре него што се запути у пустињу. Лао Ц’ га је послушао и тако је настала Књига о Путу и Врлини. Лао Ц’ ју је написао за три дана а онда је отишао у пустињу и о њему се више ништа није чуло.

Нема поузданих података о његовој смрти осим легенди да је живео сто шездесет или двеста година.

[уреди] Књига о Путу и Врлини

Главни чланци: Дао Д’ ђинг и даоизам

Књига о Путу и Врлини или Дао Д’ ђинг (道德经, пин-јин: Dào Dé jīng) је дело чије се ауторство приписује Лао Ц’-у. Она се такође назива и само Лао Ц’. Ова се књига сматра првим и најважнијим делом даоизма, мада има и оних научника који сматрају да је даоизам настао тек са књигом Џуанг Ц’.

Основни принцип даоизма је надразумски, квалитативно и квантитативно неописиви и необухвативи Пут – Дао или Тао (道, пин-јин: Dào). Он нема ни име (Пут је само термин који смо принуђени да користимо да бисмо о њему уопште говорили), а из њега настају све ствари које имају име.

道可道，非常道。名可名，非常名。 无名天地之始，有名万物之母。
Пут којим се може путовати, није вечни пут, Име које се може именовати, није вечно име. Безимено, извор је Неба и Земље, Именовано, мајка је свију ствари.

Пут је непроменљив, и представља суштинске законе и темеље космоса (у грчко-европској филозофској традицији одговара му је Хераклитов логос). Онај ко спозна законе космоса, просветљен је. Ко спозна законе космоса и дела у складу са њима, каже се да упражњава просветљење.

Најважнији од закона космоса да се сва екстремна својства у једном тренутку претворе у своју супротност, и да би се постигао неки циљ, треба прво кренути од његове супротности.

Све ствари настају од Пута и од њега „добијају” своју суштину – своју Врлину, односно Д’ или Де/Те (德, пин-јин: Dé), која их чини оним што јесу. Природно, спонтано делање је слеђење своје Врлине без напора. Такво се делање назива неделањем или непретеривањем у делању (无为, пин-јин: Wúwéi, ву-веи). Човек стога треба да своје делање ограничи на нужно и природно, и да му једноставност буде руководеће начело у животу. Сва зла на свету не потичу из тога што је премало учињено, већ због тога што је већ учињено превише.

[уреди] Лао Ц’ и Конфучије

У С’-ма Ћијеновим Историјским записима описан је и сусрет Лао Ц’-а и Конфучија.

Док је Лао Ц’ радио као архивар у Царској библиотеци, Конфучије се срео са њим, и разговарали су о ритуалима и обожавању предака. (в. Конфучијанизам) Лао Ц’ је рекао Конфучију: „Кости људи о којима говориш одавно су претворене у прах, и само њихове речи остају. Ако време за човека погодно, биће успешан; ако није, неће бити. Успешан трговац сакрива своје богатство [од других], а карактеран и племенит човек ће се правити безумним. Стога, требало би да се одрекнеш свог поноса, својих жеља, таштине и претераних хтења. Они су за тебе бескорисни.”

После њиховог сусрета, Конфучије је ученицима рекао: „Знам како птице лете, како рибе пливају и како животиње трче. Али оно што трчи може бити ухваћено у замку, оно што плива може бити ухваћено на удицу, а оно што лети може бити оборено стрелом. А ко зна како змајеви јашу на ветровима и уздижу се кроз облаке до небеса? Данас сам срео Лао Ц’-а и могу га упоредити само са змајем.”

[уреди] Књиге на српском језику

1. Лао Ц’, Начела Таоа, Народна књига Алфа, Београд 1996.
2. Pušić, Radosav, Lao C – Knjiga o daou i deu, ΠΛΑΤΩ, Beograd 2003.
3. Pušić, Radosav, Sin neba, Svetovi, Novi Sad 1996.
4. Feng, Ju-lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd 1976.