Кључ (музички)
Из пројекта Википедија
Кључ (фр. и ен. clef) је симбол који се користи у музичкој нотацији да одреди висину нота на музичкој линији. Сваки кључ одређује место одређене ноте у линијском систему, а остале које се налазе на линијама или у празнинама следе логични редослед висина.
Постоји три врсте кључева који се користе у савременој музичкој нотацији: G-кључ, F-кључ и C-кључ. Сви ови симболи би требало да подсећају на курзивне облике слова. Њихова имена означавају ноту са тим именом (g¹, f или c¹) на одређеној линији.
Ако се изнад или испод кључа налази мали број 8, тада се мелодија у тој музичкој линији транспонује за октаву навише или наниже, респективно. Ова нотација се користи код G- и F-кључева.
[уреди] G-кључ (виолински кључ)
G-кључ означава место ноте g¹ на линијском систему, које је одређено завојем на самом симболу. Најчешћи G-кључ је онај чији завој почиње на другој линији система. Овај кључ је у најчешћој употреби и синоним за њега је и виолински кључ. Такође, G-кључ се може поставити и на друге линије: у време барока, G-кључ се некада писао на првој линији система. Овакав кључ се назива француски виолински кључ и каткад се користи за Еb кларинете или Еb трубе.
Виолински кључ је најчешће коришћен кључ, одмах после бас кључа. Он означава ноту g¹ (сол у првој октави) и приписује је другој линији од доле на линијском систему. Већина дрвених дувача, као и високи лимени дувачи, удараљке са одређеном висином тона и виолине се записују у виолинском кључу. Десна рука на клавиру и харфи се стандардно записује у виолинском кључу, док је лева у бас кључу.
Осим ових, у вокалној музици се може срести још и тзв. тенорски виолински кључ који на сам кључ има додате и две заграде, које уоквирују 4 линију нотног система, но, кључ се сматра идентичним обичном виолинском кључу са 8 испод, односно, све што је нотирано у овом кључу звучи октаву ниже. Он се користи само за писање вокалне деонице тенора.
[уреди] F-кључ (бас кључ)
Два симбола, оба стилизовано F, се користе да прикажу F-кључ, иако се овде приказан кључ користи у савременој нотацији. Две тачке десно од самог кључа обухватају линију којој се приписује висина f у малој октави (фа испод c¹). Најчешће коришћен F-кључ, познатији као бас кључ, који ноту f поставља на 4 линију нотног система од доле. Осим овог, коришћен је и кључ на средњој линији (баритон кључ), али он се у савременој нотацији изгубио.
Бас кључ f ноту, како је већ наведено, смешта на 4 линију нотног система. Већина дубљих инструмената, као пто су дубоки лимени и дрвени дувачи, као и дубоки гудачи. Како је већ речено, лева рука клавира и харфе се стандардно пише у бас кључу.
[уреди] C-кључ
Најчешће коришћен C-кључ, приказан на слици, подсећа на два обрнута слова С, једно над другим. Линији између та два слова се приписује висина c¹ (до прве октаве). Два најчешће коришћена кључа су алт- и тенор-кључ, али се некада користио и мецосопран-кључ (познат још и као флауталто-кључ јер је у њему писана мелодија за алт флауте), који се писао на другој линији система, као и сопран-кључ који се писао на првој линији система и користио се за записивање виолина и А-кларинета.
Алт кључ се пише на трећој (средњој) линији нотног система и он се користи за записивање виола и (ретко) тромбона, а у старијим делима (нпр. Моцарта) се користио и у вокалној музици.
Тенор кључ се записује на 4 линији система и користи се за записивање виолинчела, као и за фаготе и тромбоне, који се најчешће пишу у бас кључу, али се тенор кључ користи за високе пасаже, да би се избегло писање више помоћних линија. Такође, некада се корисито и за записивање вокалне музике.
Сви ови кључеви, од којих се користи само три (односно четири) у данашњој нотацији, се могу чинити збуњујућим и непотребним. Некада их је било чак осам. Разлог за оволику разноликост није музички већ чисто технички. У време ренесансе, када је започело штампање музике, било је великих проблема око штампања помоћних линија, па су смишљени многи кључеви да би се овај проблем избегао. Савремена музичка нотација је заснована на овом принципу и иако је смањен број кључева, ипак је очуван овај начин записивања нота.
