Разговор:Константин Бодин
Из пројекта Википедија
Сем што је назив категорије правописно незамислив(потомци кнеза Војислава не могу бити "Војиславовићи",већ једино "Војислављевићи"!),преузети текст о Константину Бодину је фактографски незаснован.Наиме,титула "краљ српски" нити у једном једином извору се не везује за ову историјску личност.Ријеч је о очигледној пројекцији аутора текста.Као што је познато "први српски круном овенчани краљ" је Стефан Немањић,док се Бодин у изворима назива "велеславним краљем Словена",а његова држава Краљевством Словена(папа Климент 3.,Поп Дукљанин),или владаром "Далмата"(Ана Комнина),Дукљана и Хрвата(Нићифор Вријеније).
Александар
Не контам коментар за Војиславовиће?!Ја сам променио ранију конструкцију у Војислављевиће.Нешто си се забунио.
Одакле ти податак да је Радослав платио трговце?Да будем прецизан одакле ти то име(осим из летописа)?
Стефан Немањић је добио назив Првовенчани зато што се први од Немањића овенчао краљевским венцем,а не (како ти то приказујеш) као први од Срба.--Црни Бомбардер!!! (†) 23:29, 23. јануар 2006. (CET)
Присвојни придјеви од мушких имена која се завршавају на В, нпр. Радосав, Милисав, Часлав итд. граде се додавањем наставка -љев: Радосављев, Милисављев, Часлављев, а не Радосавов, Милисавов, Чаславов. То је зато што је В уснени сугласник и гласник (сонант), па се догађа превој самогласника: од уобичајеног наставка -ов настаје -ев, а у овом случају (вјеруј ми, немам појма зашто) тај наставак је -јев, па онда Ј јотовањем иза усненог сугласника прелази у Љ (као Скопје → Скопље, шибје → шибље и сл. - П и Б су такође уснени). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:08, 24. јануар 2006. (CET)
Примједба на "Војиславовиће" је старијег датума (прије твоје интервенције),па забуне нема.Захваљујем Божовићу на прецизној и корисној анализи.
Што се Радослава тиче,ослонио сам се на податке из хронике(а не "љетописа"!?)"Краљевство Словена" Попа Дукљанина.Истина,код Скилице се као Бодинови избавитељи помињу "млетачки морнари",унајмљени од стране краља Михаила.Два извора се овдје,очигледно,разликују,јер по дукљанском хроничару-Бодина је из ропства избавио стриц Радослав.У том дијелу твоја интервенција је коректна.Но,Радослава не помиње само дукљанска хроника.Његово име помиње се и у једној повељи-даровници бенедиктинском манастиру у Локруму,из 1058.године.Иначе,овај корпус повеља дукљанских владара("Локрумске повеље") раније је сматран фалсификатом(в. Фердо Шишић "Љетопис Попа Дукљанина"),но,након анализа др Божидара Шекуларца(в.Божидар Шекуларац "Дукљанско-зетске повеље"),у историографији је преовладало мишљење да је,ипак,ријеч о оригиналима(в. Едуард Перичић "Sclavorum regnum Grgura Barskog";Радослав Ротковић "Краљевина Војислављевића XI-XII вијека";"Monumenta Montenegrina",књига III,том I,вријеме краљева...).
О "Првовенчаном" сам писао код Михаила,па да не понављам аргументацију.
Александар
Претпоставио сам да си циљ`о на ранију(ал` ми није било јасно како си је вид`о),но не важно.
Да не ширимо причу овде око ти` ствари,то ће код Микајла да "разрешимо".
Зар није хроника=летопис=краљевство ?
`ајде онда да уметнемо обе варијанте(убацићу их),пошто се не слажу,тако је најбоље.
Да приупитам овде и око Радослава,`е ли га помиње још ко(осим летописа и те повеље)?--Црни Бомбардер!!! (†) 04:28, 25. јануар 2006. (CET)
Ово око љетописа-хронике,то само ја мало цјепидлачим.Ријеч је наравно о истом спису,мада не знам како је у историографији превладао тај погрешан назив-Љетопис Попа Дукљанина.Прво,жанровски,тај спис је хроника,а не љетопис,а потом,он има свој оригинални назив-Краљевство Словена,па га је непотребно називати по жанру ком припада(или ако се то већ ради примјеренија је номинација Владимира Ћоровића,"Дукљанска хроника" ).А да би се разликовао од Орбиновог "Краљевства Словена"(Орбин је у своје дјело уградио италијански превод Дукљаниновог списа,а и позајмио назив),мислим да је најкоректније дукљанску хронику звати-"Краљевство Словена Попа Дукљанина"
Што се тиче варијанти потпуно је свеједно,можеш поставити било коју а да се не огријешимо превише.
О Радославу,нажалост,нема других извора.Аутор хронике га карактерише као благог и мирољубивог владара,за разлику од незајажљивог и амбициозног Бодина који ће га збацити са власти.
Александар
