Ковин

Из пројекта Википедија

Ако тражите тврђаву покрај Пријепоља, погледајте Ковин.

Српска Православна црква

Ковин (рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin) је град и седиште истоимене општине у јужном Банату, у Војводини. Према попису из 1991. године је имао 13,669 становника, а 2002. године 14.049 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је назначајнији град у банатском Подунављу.

Садржај

1 Историја
2 Становништво
- 2.1 Табеларни приказ популације
  - 2.1.1 Остали:
3 Види још
4 Спољашње везе
- 4.1 Географске референце

[уреди] Историја

Историја Kовина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добу - неолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.

Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на териорији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у румско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат: Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум. Постоје писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin. Касније, од средњег века променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек - Ковин.

Румунска Православна црква

[уреди] Становништво

Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Kолонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Kраљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.

[уреди] Табеларни приказ популације

**Кретање популације током XX века**
Година	1900	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2002

Број становника	7,345	8,309	9,766	11,986	12,408	13,799	13,669	14,049

**Етнички састав становништва**
Година	Укупно	Срби	Мађари	Румуни	Роми	Црногорци	Југословени	Македонци	Остали

1991.	13,669	76.19%	6.78%	3.47%	1.40%	1.67%	6.81%	0.76%	2.21%
2002.	14,049	80.79%	5.51%	2.93%	2.00%	0.92%	1.26%	0.50%	6.09%

[уреди] Остали:

Поред наведених у Ковину још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Муслимани, Немци, Руси, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати и Чеси.

[уреди] Види још

Католичка црква свете Терезе од Авиле

Тврђава Ковин, средњевековна тврђава у близини Пријепоља
Српски Ковин (мађ. Rác-Keve), место у Мађарској
Општина Ковин
Јужнобанатски округ
Банат
Војводина

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Географске референце

Координате: 44° 44′ 51" сгш, 20° 58′ 34" игд

Насељена места општине Ковин
Баваниште • Гај • Делиблато • Дубовац • Ковин • Мало Баваниште • Мраморак • Плочица • Скореновац • Шумарак