Кнут Велики
Из пројекта Википедија
Кнут Велики (994./995.- 12. новембар 1035.) је био краљ Енглеске (1014.-1035.), краљ Данске (1016.-1035.) , краљ Норвешке (1028.-1035. ) и гувернер Шлесвига и Помераније.
Садржај |
[уреди] Са оцем учествује у инвазији и освајању Енглеске
Отац му је био краљ Данске Свен Рашљобради, а мајка је била ћерка од пољског кнеза Мјешка I. Имао је мање од двадесет година када је пратио свог оца Свена Рашљобрадог у инвазији Енглеске 1013. Док је краљ Свен Рашљобради освајао и освојио Енглеску, Кнут Велики је командовао остатком војске у Гејнбороу.
[уреди] Након издаје повлачи се у Данску
Након нагле смрти краља Свена Рашљобрадог фебруара 1014., данска војска проглашава Кнута Великог краљем. Међутим племићка скупштина одбија да га прихвати и уместо тога гласају за пораженог краља Етелреда II, који је био у Нормандији. Етелред II је сакупио војску, која је присилила Кнута Великог да одједри натраг у Данску са остатком војске. При повратку је Кнут Велики мучио таоце, које је његов отац прикупио од локалног племства као гаранцију, да га племство неће издати. Мучењем талаца Кнут Велики је послао снажну поруку свим вероломним.
[уреди] У Данској тражи да влада заједно са братом
Старији брат Кнута Великог Харолд II постао је краљ Данске 1014. Кнут је тражио да заједно деле трон, што је Харолд одбио, али обећао ке Кнуту помоћ у освајању Енглеске, ако не буде више полагао права на дански трон. Кнут је пристао, а заправо је чекао свој тренутак након освајања Енглеске.
[уреди] Освајање Енглеске
Кнут Велики је кренуо љета 1015. са великом војском од 10.000 људи на Енглеску. Придружује му се део Норвежана, Данаца и плаћеници. Искрцали су се у Весексу, који су брзо заузели. Са својом флотом је априла 1016. допловио Темзом и започео је опсаду Лондона. Енглески краљ Етелред II је умро током опсаде, а нови краљ је постао Едмунд II. Едмунд II је напустио Лондон са намером да скупи војску, која би ослободила Лондон опсаде.
Кнут Велики га је пресрео и поразио. Едмунд II и Кнут Велики су се договорили да поделе краљевство, али рана Едмундова смрт новембра 1016. оставља цело краљевство у рукама Кнута Великога. Проглашен је краљем јануара 1017.
Да би спречио будуће нападе из Нормандије од стране Едварда Исповедника и да би се повезао са свргнутом енглеском краљевском линијом, Кнут се жени са Етелредовом удовицом.
[уреди] Краљ Енглеске
Као краљ Енглеске комбинирао је енглеске и данске институције и особље. Мучење талаца које је извео 1014. није уоште било карактеристично за његову власт. Поделио је земљу 1017. на четири велике грофовије: Весекс, Мерсија. Источна Англија и Нортумбрија. Задњи данак (Данегелд) је плаћен 1018. Осећао се сигурним и послао је инвазиону флоту натраг у Данску.
Вратио је пређашње законе и реформирао их. Иницирао је мноштво нових закона и прокламација. Створио је нови ковани новац, који је био исте тежине, као онај у употреби у Данској и Скандинавији. Тиме је битно унапредио трговину Енглеске, чија економија је била у паду због раздобља нереда.
[уреди] Краљ Данске и Норвешке
Наследио је свог брата 1018. (или 1019.) као краљ Данске, а свог рођака Улфа Јарла је поставио да влада у његово име Данском. Одсуство краља Данске користе шведски и норвешки краљ па нападају Данску. Улф Јарл се такође показао нелојаним. Био је старатељ Хардекнута, сина Кнута Великог. Пошто је Кнут стално био одсутан Улф Јарл је наговорио Данце да изгласају да је Хардекнут краљ, а то заправо значи да је Улф Јарл де факто краљ. Улф Јарл помаже Кнуту Великом да поразе Швеђане и Норвежане.
Кнут Велики није могао опростити Улфу Јарлу нелојалност, па га наводно убија на Божић 1026.
Помоћу флоте од 50 бродова из Енглеске Кнут Велики је 1028. освојио Норвешку. Службено је крунисан на сабору у Трондхајму. Његова титула је постала "Краљ целе Енглеске, Данске, Норвешке и дела Шведске". Његов покушај владања Норвешком помоћу конкубине и сина завршио је побуном и поновном успоставом пријашње норвешке династије.
Немачки краљ и цар Конрад II био је у пријатељским односима са Кнутом Великим. Конрадов млађи син Хенрик III, Свети Римски Цар се оженио Кнутовом ћерком, а цар Конрад II је дао Кнуту Великом Шлесвиг и Померанију на управљање. Померанија је можда била Кнутов феуд, јер је Болеслав Храбри послао своју војску да помогне Кнуту у освајању Енглеске.
[уреди] Односи са црквом
Тешко је закључити да ли је Кнут Велики био заиста привржен цркви због дубоко религиозних осећаја или му је то било пуко средство у остваривању политичке моћи. Кнут је био хришћански монарх, али његова војска која је освајала Енглеску била је углавном паганска, тако да је био толерантан према паганима.
Поправио је и обештетио све цркве и манастире, које је његова паганска војска попљачкала.Основао је и бројне нове цркве и предао је бријне дарове и реликвије цркви.
Сматрао се као мудар и успешан владар Енглеске. Пошто су историју тада писали углавном људи из цркве или монаси, то би могла бити искривљена слика з6бог његових заслуга за цркву. Ипак донио је Енглеској две деценије мира и просперитета.
