Камакура период
Из пројекта Википедија
Камакура период (1185-1333) је период историје Јапана , који је карактеризиран успоставом Камакура шогуната 1192. Самураји са шогуном на челу долазе на власт, а цар обавља само церемонијалне функције. Први Камакура шогун је био Јоритомо Минамото . Камакура период завршава 1333. са уништењем шогуната и кратком поновном успоставом царске власти под царом Го-Даигом.
Садржај |
[уреди] Шогунат и Хојино регентство
Јапански средњи век траје 700 година. Јапански средњи век укључује Камакура период и траје до Мејђи периода средином XIX века.
[уреди] Шогун и самураји
Камакура период (1185-1333) означава прелаз у коме цар, двор и централна власт остају нетакнуте, али обављају само церемонијалне функције. Грађанска, војна и правна питања контролише класа самураја (буши), а најјачи међу њима су прави владари Јапана. Цар Јапана има само церемонијалну улогу. Цар је боравио у Кјоту.
Тај период Јапана се описује као феудализам. Економија је била углавном везана за земљу. Постојала је концентрација војне технологије и моћи у рукама класе ратника самураја. Вазали су морали слушати своје господаре и добијали су феуде као награду. Самураји вазали су поседовали феуд и били су локална војна власт, а тиме су вршили и сву власт на локалном подручју.
Са јачањем самурајске класе долази до усавршавања свих ратничких вештина. Јавља се "Бушидо", пут ратника, никад написани кодекс који је као усмено предање стриктно давао упуства самурајима за све прилике у којима су се могли наћи. Бушидо је био директно инспирисан конфучијанском етиком, зеном и шинтоизмом.
[уреди] Јоритомо Мирамотов шогунат
Кад је Јоритомо Мирамото консолидирао власт успоставио је нову владу у свом месту Камакури. Та влада се у Јапану звала бакуфу(значи шаторска влада) . Запад ту власт назива шогунат јер је цар Мирамоту дао титулу шогуна. Ипак његова власт није се протезала кроз цели Јапан. Настављао је борбу против Фуџиваре на северу и никад није успио да север или запад потпуно покори својој војној власти. Цар је боравио у Кјоту и имао је формалну власт над целим Јапаном. Камакура је привлачила нове организиране војне породице самураја.
Јоритомо није успио да успостави лидерство своје фамилије које би омогућавало наслеђивање шогуната. Кад је умро 1199. његов син Јори Мирамото постаје шогун, али није уопште могао да контролише источне самурајске породице.
[уреди] Регентство Хојо
Други ратнички клан Хојо успева да се наметне да буду регенти шогуна. Шогун постаје само фигура, а регенти из самурајске породице Хојо владају.
Шогун је био заштитник цара. Цар увиђа да му је заштитник без моћи, а да заправо влада регент из Хојо клана. Појављује се тензија између Кјота(седиште цара) и Камакуре (седиште шогуна). Избија Јокју рат 1221. између цара Го-Тоба и другог регента Јошитоки Хојо. Хојо побеђује и царски двор се ставља под пуну контролу регента Хојоа. Лишили су двор и оно власти што је имао. Царски двор је сад морао питати шогуна или регента за било шта. Царски двор је ипак задржао власништво над бројним имањима.
Током власти трећег регента (Јасутоки Хојо ) успостављен је државни савет, који врши прерасподелу власти, тиме што омогућује другим самурајским вођама да имају велику судску и законодавну власт. Успостављен је облик колективног водства са регентом из клана Хојо на челу.
Усваја се нови највиши војни закон 1232, који означава прелаз према милитаризираном друштву. Царски двор у Кјоту је још увек следио 500 година старе конфуцијанске принципе.Тај највиши закон је вредио следећих 635 година. Изражавао је дужности слугу и војних комаданата, решавао је проблеме наслеђа и проблеме свађа око земљишног поседа.
[уреди] Процват будизма
У времену насиља и нејединства људи су тражили спас.Током Камакура периода долази до велике популарности будизма. Две нове секте су се поготово уздигле: Јодо секта и Зен будизам. Зен будизам је одбијао било какав писани или духовни ауторитет. Истицали су моралне испред интелектуалних достигнућа, чиме су привукли самураје. Самураји су масовно сматрали Зен будизам правом истином.
[уреди] Монголске инвазије
Средином IX века Јапан је погоршао односе са Кином. Одржавао је само неке односе са јужном Кином (јужна Сонг династија). Јапан је био изолиран од остатка света. Међутим 1268. монголски господари Кине захтевају да им Јапан плаћа данак. Јапан то одбија.
[уреди] Прва инвазија Монгола
Монголска инвазија је уследила 1274.. Више од 600 бродова превозило је према Јапану 23.000 војника (Монгола, Кинеза и Корејанаца) заједно са катапултима, запаљивим пројектилима и стрелама. Они се групирају у борби у затворене формације против самураја навиклих на борбу један на један..
Ипак самураји успевају да одбију напад надмоћнијег нападача у Хакати на северу Кјушуа. Следећег дана монголске бродове потапа нагли тајфун.
[уреди] Друга инвазија Монгола
Кублај кан се 1281. године одлучује за другу инвазију. Седам седмица су се борили Јапанци против Монгола у североисточном Кјушуу. Поново је тајфун уништио монголску флоту. Шинто свештеници су то приписивали божанском ветру (камиказе), као знаку специјалне небеске заштите Јапана.
Инвазија је оставила дубоки утисак међу самурајима. Појачана је свест о могућности кинеске опасности. Јапанска победа с друге стране сала је самурајима осећај борилачке супериорности. Тај осећај је остао у Јапану до 1945. Та победа је самурајима уверила да је шогунат одлична форма владавине.
Монголски рат је исцрпио економију. Иако су победили у тој победи нису се могли компензирати ратним добицима. Није било земље довољно да се награде заслужни самураји у тим биткама. Дотад је био обичај да после битке победник награди своје истакнуте самураје земљом побеђенога. Порези су се морали повећати, тако да је само расло незадовољство. Појавиле су се читаве разбојничке банде ронина (самураја без вође, тачније самураја отпадника). Хаос је растао и шогунат је био у опадању.
[уреди] Грађански рат
Видевши хаос Хојо је давао све више власти великим самурајским породицама. Да би даље ослабио царску власт шогунат је дозволио да се две царске линије смењују на царском трону. Те линије су познате по називима Јужни Двор , као млађа линија и Северни Двор као старија линија. Неколико смена царева је обављено по том принципу.
На власт долази цар Го-Даиго (1318-1339), члан Јужног Двора. Го-Даиго жели да његов син буде цар после њега, па отворено проглашава свога сина наследником. Жели и да свргне шогунат. Шогунат протерује 1331. Го-Даига, што изазива побуну лојалиста. Лојалисти потпомогнути разним побуњеницима побеђују Тојо регента 1333. године.
Цар Го-Даиго жели да поврати царски ауторитет и конфуцијске законе од пре шогуната. Настао је период реформи зван и Кемо обнова (1333 - 1336). Ојачава се позиција цара и дворских племића у односу на самураје.
Међутим део оних што су помогли цару да се шогунат сруши сада прелази на страну Северног Двора и настаје дуг период грађанског рата (1336 - 1392). На почетку грађанског рата Го-Даига терају са двора и доводе цара из линије Северног Двора, а побуњеник Ашикага постаје шогун.
