Иларион Рогановић
Из пројекта Википедија
(Рођен 12. јула 1828., Подгорица – умро 15. јануара 1882). Црногорско-брдски митрополит, коме је свјетовно име било Илија.
Учио је код попа Алексија Радичевића и јеромонаха Исаије Бајковића, који га је и замонашио у манастиру Врањини. Митрополит Петар II рукоположио га је у чин јерођакона 1843. године, а 1847. у чин јеромонаха. Потом је био старјешина манастира Ждребаоника у Бјелопавлићима. Био је и старјешина манастира Острога. Дана 5. Августа 1860. године, књаз Никола, Данилов насљедник и синовац, именовао га је за Митрополита. Хиротонисан је 23. Маја 1863. године у Александроневској лаври. У току своје службе, био је први предсједник црногорског Црквеног крста који је основан на Цетињу 1875. Освештао је 45 храмова и рукоположио 119 свештеника. Умро је 15. јануара 1882. године, и сахрањен је у Влашкој цркви у Цетињу.
Митрополит Иларион извршио је прве реформе свештенства у Црној Гори. Године 1866. он је издао наредбу да свештеници и даље могу носити народно одијело, али да обавезно морају имати браде. Ова наредба имала је противника, тако да је мањи број свештеника напустио службу. Исте године митрополит је издао наредбу парохијалном свештенству да обавезно мора водити парохијске књиге (регистре): књиге рођених, умрлих и вјенчаних. Године 1867. мјешовита свештеничко државна комисија обишла је цркве и манастире, процијенила њихову имовину, и путем јавне лицитације дала добра заинтересованима под аренду. Од те аренде финансиране су плате свештенства, и поправке храмова. Основана је 1869. године у Црној Гори прва редовна свештеничка школа Богословија, која је кратко радила 1863 године, потпором и финансирањем руског цара Александра II. Први ректор Богословије био је Милан Костић, магистар Богословља, родом из Старог Бечеја у Бачкој. По његовом одласку из Црне Горе, ректор је постао професор Богословије - архимандрит Висарион Љубиша. Богословија је 1873. године била премјештена у манастир Острог, а идуће године је опет враћена на Цетиње. Привремено је затворена од 1876. Богословија није радила од 1876. до 1887. због рата којег је Црна Гора водила са Турском. Богословија је до тада трајала три године. Поново је 1887. године отворена, али као богословско - учитељска школа. Са одређеним прекидима радила је све до 1916. Школа је оспособљавала своје ученике за свештенички и учитељски позив. Послије рата, донешена је одлука, да се у њу могу уписивати само ђаци са свршена четири разреда гимназије а подигнута је на четири године трајања, јер је у Цетињу отворена и гимназија.
Године 1881. Митрополит Иларион извршио је кадровску смјену свештенства. Старе свештенике, који су углавном били полуписмени и слабо теолошки образовани послао је у пензију, а од млађих кадрова, школованих у иностранству или у цетињској Богословији, оформио је ново парохијално свештенство. Овим су парохијски свештеници добијали већи број домова у својој парохији, те је тако побољшано њихово материјално стање, јер су од вјерника добијали углавном плату у натури.
Како је митрополит Иларион умро, то је за администратора митрополијске епархије именован цетињски архимандрит Митрофан Бан. За вријеме архијерејске службе Илариона Рогановића и Висариона Љубише, десили су се у Црној Гори крупни догађаји. Црна Гора је заједно са Србијом водила ослободилачки рат од 1876. до 1878. године. Из тога рата је изашла као побједник.
