Избори за председника Србије
Из пројекта Википедија
Избори за председника Србије, по Уставу, одржавају се сваке пете године. Први пут су одржани 1990. године, када је та функција уведена.
Садржај |
[уреди] 1990
9. децембра те године одржани су први избори за председника Србије. Кандидовала су се 32 кандидата. Убедљиву победу однео је Слободан Милошевић, лидер СПС и тадашњи председник српског државног Председништва.
[уреди] 1992
У децембру те године, паралелно са ванредним изборима за републички парламент, одржани су и ванредни председнички избори. Овога пута били су узбудљивији, јер је Милошевићу супротсављен тадашњи премијер СРЈ, Милан Панић, иза којег је стала опозиција. Међутим, Милошевић је однео победу и освојио нови мандат.
[уреди] 1997
Када је Милошевић изабран за председника СР Југославије, јула 1997. године,расписани су избори за председника Србије. Они су одржани септембра те године. У другом кругу учествовали су кандидат социјалиста Зоран Лилић, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Према подацима изборне комисије, Шешељ је победио Лилића али његова победа није проглашена јер на изборе није изашао довољан број бирача. Нови избори расписани су за децембар исте године.
Овога пута, социјалисти су кандидовали Милана Милутиновића. Он је у другом кругу, по подацима изборне комисије, победио Шешеља тесном већином. Радикали су оптуживали да су избори покрадени.
Милутиновић је ступио на дужност председника Србије јануара 1998. године.
[уреди] 2002
Пошто је Милутиновићу мандат истицао јануара 2003. године, избори за шефа државе расписани су за септембар 2002. У првом кругу највише гласова освојили су тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, и његов главни противкандидат Мирољуб Лабус којег је подржао ДОС. У другом кругу, средином октобра, Коштуница је освојио више од Лабуса али на биралишта није изашао довољан број бирача, па председник није изабран. Нови избори расписани су за 8. децембар исте године.
На поновљеним изборима, највише гласова освојили су Коштуница и Војислав Шешељ. Међутим,овај пут другог круга није било, јер већ у првом није изашло више од 50% уписаних бирача.
[уреди] 2003
Након што је Милутиновићу истекао мандат, јануара 2003, вршилац дужности председника Србије постала је тадашњи председник републичке Скупштине, Наташа Мићић.
Мићићева је расписала нове председничке изборе за новембар те 2003.Од шест кандидата, највише гласова освојили су Томислав Николић, заменик председника СРС, и Драгољуб Мићуновић, којег је кандидовао ДОС. Међутим, ни овај пут председник није изабран, јер на бирачка места није изашао довољан број бирача.
[уреди] 2004
Почетком 2004. године, Драган Маршићанин је изабран за председника парламента и он је постао в.д. шефа државе.
Скупштина Србије је фебруара те исте године изменила закон о бирању председника Републике. Наиме, укинут је потребан цензус од 50% уписаних бирача. Тако су створени услови да се изабере председник Србије.
Након што је Маршићанин изабран за министра привреде у новој српској Влади, за председника Скупштине и в.д. шефа државе изабран је Предраг Марковић. Он је априла те 2004. расписао нове председничке изборе за 13. јуни.
У првом кругу, највише гласова освојили су Томислав Николић и Борис Тадић (лидер Демократске странке). Међутим, морао је да се одржи други круг.
27. јуна, Борис Тадић је освојио више гласова од Николића и изабран је за трећег председника Републике Србије.
