Жалфија
Из пројекта Википедија
| Жалфија | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биолошка врста | ||||||||||||||
| Salvia officinalis
|
Y Црној Гори и Херцеговини ову ароматичну, лековиту и медоносну биљку називају најчешће пелим, у средњој Далмацији кадуља, у северном Приморју куш, у источној Србији калавер и џигер-трава, а варошани жалфија. Осим ових, има и других народних имена, као што су: бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља-крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.
Употребљава се само лист
Најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и чува исто онако пажљиво као и лист нане, јер и жалфија спада у исту биљну фамилију уснатица, због чега се и на жалфијином листу налазе ситне секреторне жлезде са мирисним испарљивим улљем од којег потиче својствен пријатан мирис и лековитост жалфије.
Од чега потиче лековитост жалфије?
Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 °/о. Опорост и лековитост листа потиче од танина (штавских материја). И горке материје у жалфији делују лековито.
Употреба у научној и народној медицини
Жалфија је једна од најстаријих медицинских биљака. Наводе је сви антички медицински писци. Изгледа да се највише употребљава у нашим приморским градовима, где и данас наши приморци имају огромно пове-рење у лековиту моћ жалфије. Уосталом, ту има и оправдања, јер не треба изгубити из вида да наше приморје даје најбољу жалфију на свету и да се наш извоз неких година пење и до 2 милиона kg осушеног листа. Главни купац је САД, али се тамо не троши за лек, него као ароматичан зачин за месне конзерве. Жалфија улази у састав великог броја лекова, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују анти-септично (дејство етарског уља). До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења туберкулозних, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма, јер садрже танина и горких материја.
Чај од жалфије
Три супене кашике жалфијиног листа се попари с пола литра кључале воде, одмах добро поклопи, остави да стоји преко ноћи, ујутру оцеди и том смеђе-црвеном течношћу испирају се оболеле десни и уста. Чај треба што дуже држати у устима.
Чај против упале мокраћних канала
По 50 g листа жалфије, брезе и медвеђег грожђа се помеша, затим се дода 50 g цвета од белог слеза и 50 g раставића. Све се добро измеша да се добије једнообразан чај. Три супене капшке те смеше се попари с пола литра кључале воде, одмах поклопи, остави да стоји целе ноћи и сутрадан се оцеђена течност пије у малим дозама целог дана уместо воде.
Значај латинског имена жалфија
Латински назив Salvia потиче од Римљана од латинског salvare, што значи спасти, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2.000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење. Латински назив officinalis значи лековит. Дакле, оба латинска имена везана су за лек, леко-витост, што се не може ни за једну другу биљку рећи.
Карло Велики и жалфија
Од свег лековитог биља Карло Велики је највише ценио жалфију. То се види и по оном његовом строгом историјском закону, Капитуларима, у којима велики владар наређује свим државним имањима (а то су углавном били манастири) да морају гајити стотинак разних врста лековитог биља од којих је на првом месту била жалфија. Од коликог је то утицаја било и остало кроз векове види се по чињеници што и данас сваки католички манастир мора имати посађену жалфију као неку врсту свете биљке. И у нас, с једне и с друге стране Нишаве (Сићевска клисура), где расте дивља жалфија исто онако лековита као она у приморју, народ има огромно и непоколебљиво поверење у исцелитељску моћ калавера или џигер-траве. И наши Шопови, насељени испод Авале око Београда, често имају у својим вртовима по неки бусен калавера, поред руже и босиока.
Индустијски начин употребе жалфије
Неколико стотина хиљада килограма пожњевене жалфије предестилује се на нашем Јадрану и годишње произведе до 30 хиљада килограма мирисног етарског уља, које се такође извезе углавном у САД за ароматизацију конзерви меса.
Привредни значај
Од брања жалфије живе многе породице у Приморју. Жалфија прекрива стотине хиљада хектара голог карста од Улциња до Трста. Местимично то је непрекинут ћилим сивобеличасте боје, а кад жалфија процвета и замирише, све се обоји дивном тамнољубичастом бојом. Од свих лековитих биљака на нашем карсту жалфија има највећи значај у борби против ерозије. То је ретко отпорна биљка која издржава дуготрајне летње суше и припеке и задовољава се минималном количином хранљивих материја на љутом кршу. Због тога је ова тако важна биљка на многим местима у нас законом заштићена.
Кадуљин мед је лековит
Y приморским крајевима, Херцеговини и Црној Гори овај мед се увек више цени од осталих.
Изглед биљке
Жалфија је дуговечан, разгранат, збијен грмић, висок 50—90 cm. Стабљика је дрвенаста, вишегодшпња и четвороугласта. Листови су сребрнозелени због обиља длака. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у класасте пршље-нове на врховима стабљика и огранака. Цела биљка је врло ароматичног и својственог мириса.
литература: Јован Туцаков, Лечење биљем
