Епархија банатска

Из пројекта Википедија

епархије СПЦ у Србији

Епархија банатска је црквена област у саставу Српске православне цркве. Седиште епархије је у Вршцу, Банат. Надлежни владика је његово преосвештенство епископ банатски господин Никанор (Богуновић).

Садржај

1 Историјат епархије
2 Цркве и манастири
3 Епископи
4 Спољашње везе

[уреди] Историјат епархије

У 16. и 17. веку било је на простору данашњег Баната пуно српског православног становништва и постојало је неколико епископија: Липовска, Темишварска, Бечкеречка и Карамешебешка или Вршачка. После Велике сеобе Срба 1690. бечкеречка епархија је спојена са темишварском.

Почетком 30-их година 20. века уједињењем вршачке епархије и делова темишварске епархије у Југославији настала је епархија банатска. Први епископ ове уједињене епархије био је Георгије Летић.

Према подацима из 2002. епархија има 158 парохија, 132 свештеника у 6 намесништава.

[уреди] Цркве и манастири

Манастири епархије банатске су Месић код Вршца, Манастир Војловица код Панчева, Манастир Свете Тројице у Кикинди, Манастир Свете Меланије у Зрењанину, Манастир Баваниште код Ковина, Манастир Средиште код Вршца и Манастир Хајдучица код Пландишта.

[уреди] Епископи

На овом подручју, које је некада имало више епархија, познати су бечкеречки епископи Висарион (1609.) и Михајло (1687.) као и епископ Теодор Несторовић који се спомиње као вођа устанка Срба у Банату против Турака 1594. Затим епископи Симеон (1611.), Антоније (1622.), Теодосије (1662, 1672.).

Од 1903. темишварски епископ је Георгије Летић (1872-1935). Он је 1931. постављен за администратора вршачке епархије. По ступању на снагу новог црквеног устава 1932. спровео је уједињење бивше епархије темишварске у југословенском делу Баната и епархије вршачке у банатску епархију.

Досадашњи епископи ове епархије су: (непотпун списак)

епископи вршачки