Енрико Јосиф
Из пројекта Википедија
Енрико Јосиф (1924-2003), композитор, академик САНУ
Рођен је 1. маја 1924. године у Београду. Био је ученик Прве београдске гимназије. Дипломирао је на Музичкој академији у Београду 1954. композицију у класи Миленка Живковића. Године 1961-1962. провео је у Риму на једногодишњем студијском боравку.
После наставничког рада у Нижој музичкој школи "Војислав Вучковић" (1952-1953) и Средњој музичкој школи "Корнелије Станковић" (1955-1957), изабран је 1957. године за асистента композиције на Музичкој академији у Београду. После изненадне смрти професора М. Живковића (1964), Енрико Јосиф преузима његову класу композиције. Године 1965. бива изабран за доцента, 1970. за ванредног, а 1976. за редовног професора, на којем положају остаје до одласка у пензију 1989. године.
Компоновао је музику за домаће филмове: "Десант на Дрвар" (1963), "Вртлог" (1964), "Ко пуца отвориће му се" (1965), "Опатица и комесар" (1968).
Композиторски опус Енрика Јосифа обухвата готово све облике музичког стваралаштва. Осим компоновања и педагошког рада, бавио се музичком критиком (објављује у Политици), есеистиком и публицистиком.
За свој рад добио је следеће награде: Седмојулску награду (1960) за "Концерт за клавир"; Шестоаприлску награду Сарајева (1962) за музику за филм "Сарајевска хагада"; Октобарску награду Београда (1965) за "Симфонију у једном ставу"; Награду жирија Југословенске РТВ (1967) за "Три псалма"; Награду Радио Београда (1969) за музику у радио-драми "Ломача"; Стеријину награду (1970) за музику у "Омеру и Мерими"; Награду Петар Коњовић (1971) за балет "Птицо не склапај своја крила"; Награду жирија Југословенске РТВ (1971) за "Записе за дувачки квинтет"; Орден заслуге за народ са сребрним зрацима (1972); Плакету Народног позоришта у Београду.
Аутор је легендарне крилатице "Срби су небески народ".
За дописног члана САНУ изабран је 25. априла 1991. године, а за редовног 26. октобра 2000.
Преминуо је у Београду 13. марта 2003.
