Дрога

Из пројекта Википедија

Дрога је природна или синтетичка хемијска супстанца која утиче на промене у физиолошким и психичким (интелектуалним, емоционалним и мотивационим) функцијама, битно мења понашање. Вишекратна употреба доводи до навикавања или стварања (психичке и/или физичке) зависности. Узимање неких дрога (хероин, крек, кокаин) доводи брзо до стварања зависности, а када се нагло престане с њиховим узимањем долази до апстиненцијалног синдрома.

Према Светској здравственој организацији дрога је "свака супстана, која је у стању да, када се нађе у живом организму, модификује његову једну или више функција и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности". Дроге су различите природне или хемијски синтетизоване супстанце које имају психоактивни учинак. Оне првенствено делују на вегетативни нервни систем. Неке од њих при продуженом конзумирању стварају тежу или лакшу овисност и имају разне последице на здравље конзумента.

Болест зависности од дрога се назива наркоманија. 1957. године Светска здравствена организација дефинисала је наркоманију као: "стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге". Можемо разликовати три врсте зависности: психичку, физичку и стање толеранције.

Многе данашње дроге током историје су се користиле као лекови (хероин, марихуана, хашиш, кокаин). Сумери, Кинези, Астеци и други народи старог доба користили су опијум, кокаин и халуциногене гљиве за уклањање бола, ради појачања физичке издржљивости ратника, у религиозне и друге сличне сврхе.

[уреди] Подела дрога

Светска здравствена организација дала је следећу поделу психоактивних дрога:

• алкохол (алкохолна пића, напици и коктели)
• амфетамини
• барбитурати, хипнотици, седативи, транквилизанти
• халуциногени (ЛСД-25, мескалин, псилоцибин и др.)
• канабис (марихуана, ганџа и хашиш)
• кокаин (чиста материја и лишће биљке коке)
• опијати (сирови опијум, хероин, морфиjум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин)
• испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, гасолин, етар, хлороформ...)
• дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази...)

Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их поделити на легалне и илегалне. У легалне дроге спадају алкохол и никотин, као и многи лекови (попут лекова за смирење, против бола, за спавање).

Према психоактивним учинцима дроге се могу поделити у три групе: психодепресоре, психостимулаторе и халуциногене.

Према јачини делимо дроге на тешке (опијум, морфин, кодеин, хероин, ЛСД, екстази...) и лаке (кокаин, марихуана, хашиш, гања...).

Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора