Династија Црнојевића
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Црнојевићи. (Разговор) |
|
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Ђурашевићи. (Разговор) |
| Црнојевићи од горње Зете |
||||||||||||
 |
||||||||||||
|
Династијa Црнојевића су потомци зетског властелина Ђураша Илића, који се први пут помиње 1326, у пратњи Стефана Дечанског, као челник. Први помен ове зетске породице датира из 1331. Племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи, Калођурђевићи. Негде с краја ХII или почека XIII века живео је у Зети и Ђураш Вранчић. Његови потомци су се по њему презивали Ђурашевићи. Неколико генерација касније један од потомака се звао Црноје Ђурашевић, а његови потомци су се презивали Црнојевић - Ђурашевић, да би на крају остало само Црнојевић. У историјској документацији, а због тадашње језичке несавршености, презимена Црнојевић сусрећу се још и као : Цьрноевuћь (као што је то на печату Иванбега), Чрноевићъ, Чрноевuчь, Черноевuчь и Чарнојевић.
Крајем XIV века јавља се Радич Црнојевић као супарник тадашњој српској владајућој кући Балшића, тадашњих владара Зете. С правом се може рећи да је Радич зачетник династије Црнојевића, и да је контролисао планински венац изнад Котора и Будве. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1496. године.
Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве шампарије на овим просторима. У Ободској штампарији су шампане прве ћириличне књиге код Јужнословенских народа. Прва и најлепша од њих је књига Октоих (првогласник) из јануара 1494.
Знаменити Црнојевићи :
- Радич Црнојевић
- Стефан Црнојевић - (? - 1465)
- Иван Црнојевић
- Ђурађ Црнојевић - (? - 1503 или 1514)
- Стефан Црнојевић
- Станko Црнојевић - (1457 - 1530)
Литература
- Редакција за историју Црне Горе,Историја Црне Горе,(Књига 2, том 2), Титоград, 1970.
- Редакција за историју Црне Горе,Историја Црне Горе,(Књига 3, том 1), Титоград, 1975.
Види још
