Динара
Из пројекта Википедија
Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем (Динарске планине) добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. На североистоку граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km. Највиши врх је Троглав (1913 m). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара. Остали виши врхови су: Бат (1854м), Гњат (1806м), Јански врх (1790м), Јанково брдо (1779м), Сокол (1589м) и Орловац (1484м). Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци. Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Становништво се бави сточарством (овце). Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа до Шарских планина се назива Динаридима.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Динара, је везан за планине. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
